"Сметње на везама" са матицом Србијом

Уводом у веома богату и конструктивну расправу на радионици, руководилац Центра Милутин Станчић је истакао значај реалног, објективног и критичког сагледавања укупне, уопштене информативне понуде и утицаја медија из матице на Македонију, са компаративним прегледом ранијих искустава и садашњег „скраћеног домета" наших гласила.

Он је прецизирао да се на искуствима утицаја штампаних медија који се дистрибуирају у Македонији, посебно Политике и Вечерњих новости, донекле Курира, Блица... делимично и ретких часописа, недвосмислено уочава олако препуштање, или губљење некада сигурног тржишта и читалачке публике, посебно Срба.

"Захваљујући сателитској понуди у Македонији су гледаоци у могућности да прате и српске ТВ канале пре свега РТС, Пинк, Хепи, Б92... Но, када је у питању изворна покривеност Македоније у повратном информативном смислу то изостаје. Тренутно, за разлику од ранијије ситуације сада у Скопљу раде само још пар српских дописника. Све остало је сведено на интернет информативну размену агенцијских садржаја, често без адекватног „српског угла" и погледа на продукцију.

Делимично присуство тема из живота српске заједнице у Македонији повремено је заступљено у Програму за дијаспору РТС, емисији Вечерас заједно Радио Београда, Међународног радија Србија, између осталог кроз сарадњу са Споном, што може представљати упутан пример партнерског деловања и у овој сфери", рекао је Станчић.

Он је указао и на значај едукативног аспекта медијског утицаја матице на Србе у расејању.

"У делу информативне понуде на српском језику у Македонији своје место имају и наша два гласила Споне интернет портал и једини часопис на матерњем језику Слово", подсетио је Станчић.

Зато је на радионици прво реч дао професору српског језика, лектору Ђорђу Кандићу који се, како је рекао, матерњим језиком бави 52 године, а у последње време радом и у једином часопису на српском Слово који у Скопљу издаје Спона.

Замрачен „Видик"

"Увиђам доста проблема са српским језиком у информативној понуди - писаној и говорној. Доста је грешака у штампи, у писању. Јер многи олако схватају тај позив и упуштају се у писање, а виде да су путеви кривудави", рекао је Кандић, и навео неке конкретне примере и искуства из праксе.

Подсетио је и на уставну обавезу службене употребе ћириличког писма у Србији уз примедбу „да се у неким штампаним медијима у матици, као што су Блиц и Курир, на пример, не поштује..."

Кандић се посебно критички осврнуо и на лошу језичку „понуду", информативну запуштеност и уређивачку, политичко-страначки диктирану цензуру у емисији на српском језику „Видик", јавног сервиса Македонске радио телевизије.

О неким ранијим искуствима и погледима са професионалног новинарског аспекта, говорио је доајен Милисав Крстић, некадашњи дугогодишњи дописник Политике из Скопља.

"Сада сам само читалац, у пензији сам више од деценије, после ангажмана у Политици. Могу рећи да је то био интензиван, готово даноноћни напоран новинарски рад. Из Скопља смо покривали читаву Македонију. Била је то права мала редакција. Било је сарадника из готово свих већих места у земљи. Политика је као и Вечерње новости била изузетно читана, били су то тиражи који су сада незамисливи на подручју Македоније. Та два београдска листа су имала и посебне странице са темама из Македоније, што се разумљиво и те како позитивно одражавало и на високе тираже на овдашњем тржишту", рекао је Крстић.

Није пропустио да укаже на погубност сурових искустава с половине 90-тих, када су по осамостаљењу Македоније, власти у Скопљу административно чак и забрањивиле дистрибуцију српске штампе...

Информација и поука

"Мислим да је тренутни домет српске штампе, како гласи радни наслов ове радионице, да будем пластичан, као када циљ гађате - праћком, рекао је у расправи новинар и аналитичар из Скопља, Александар Николић Писарев, износећи и неке конкретне показатеље који осликавају главну читалачку публику у Македонији и десетковане тираже свих листива који се дистрибуирају на овдашњем тржишту.

Писарев је подржао важност изнетих порука лектора Кандића у вези српског језика како у штампи тако и у електронским медијима. Рекао је да је то заправо нужно и у погледу едукације самих наставника српског језика у ретким школама у Македонији, све отуђенијег и асимилацијом проређенијег српског живља уопште, па и представника и „првака" овдашњих странака Срба, како је рекао, "тендер партије", као и Македонаца, ад-хок олако ангажованих хонорарних дописника београдских електронских медија.

"Што се тиче електрониских медија из матице могу рећи да немамо разлога да будемо незадовољни оним што чујемо о Србији, о Србима у свету и о свету уопште, али ме поједе срамота и туга када чујем неки извештај „на српском" из Македоније за који је потребно титловање", рекао је Писарев.

Дописник Вечерњих новости, Младен Станчић је рекао да Македонија, као први сусед Србије, са српском заједницом у њој, у сваком случају, представља значајно „незаобилазно подручје у сваком погледу, али, које је, на жалост, информативно - запуштено."

На властитим и другим искуствима, он је навео сурове примере индолетног, нејасног и чак, по српске интересе погубног „цик-цак" кривог стратешки нејасног уређивачког приступа медија из матице. Било „пре или после њихове приватизација". Подсетио је и на препуштање медијског простора, продајне мреже кућа из Београда у Македонији, чудно отуђење дописништава у Скопљу, „у којима се сада башкаре неки адвокатски мешетари".

Пример несхватљивог багателисања значаја правог дописничког покривања Македоније и „заборавности" очувања узурпиране имовине некадашњег дописништва српске Националне агенције Танјуг у Скопљу, како је рекао, представља илустрацију несхватљиво одужене индолетности државе Србије.

Одговорност државе

Отправник послова Амбасаде Србије у Скопљу, Душанка Дивјак Томић је истакла значај организације оваквог, првог скупа, радионице са веома значајном темом и сугерисала да би рад на овом плану требало наставити укључивањем и представника „надлежних из матице" који би могли и да понесу део одговорности у том погледу.

Она је најпре напоменула да Срби у Македонији нису дијаспора, већ „аутохтони Срби, део нашег народа који је, не својом вољом, остао са једне стране границе..."

"И ви у Македонији се трудите да остварите и очувате оно што је највредније, осећање припадности српском народу. Сигурно оно што је највредније, морате да очувате, а то је српски језик. Део значаја у том смислу несумњиво имају и медији. А у информативном смислу, апсолутно сте у праву, слажем се да је држава Србија, на жалост, потпуно запоставила Македонију. Прво, овде готово и да нема сталних дописника.

Мислим да држава Србија и наши медији, у Македонији морају имати стална дописништва, имајући у виду значај заједничких интереса са овом суседном и нама веома блиском земљом у сваком погледу. У тематском делу, као што је говорио Станчић, наши медији запостављају живот наших људи у Македонији. У том погледу, морам рећи да је у македонским медијима Србија знатно више заступљена, него што је Македонија у српским.

Друга је ствар како је та заступљеност осликана. Недостају у нашим медијима теме из живота дела српског народа у Македонији, информације о бројним српских културно-историјским споменицима, наслеђу... Одговорно тврдим да је радом Амбасаде, матица веома добро и објективно упозната о свим тим аспектима и значајним показатељима из Македоније у овој сфери", рекла је Душанка Дивјак Томић.

Мали уџбеник књижевности

Стоматолог др Ивана Папић, члан Споне веома је јасно и сликовито подсетила на своје одрастање и сазревање уз Политику, неговањем језика, говорећи о културном додатку.

"Политика је одувек била присутна у мојој породици. Знам каква је била некада, а видим каква је сада. Нажалост, о овом листу у суперлативима могу да говорим само у прошлом времену. О оном времену када су текстови имали лични печат аутора. Рецимо, текстове врсних аутора попут Милована Данојлића, Божидара Мандића... чекали смо и читали по неколико пута. Затим слово о језику где су писали познати лингвисти Егон Фетеке, Иван Клајн. Дакле, сви ови написи имали су поред информативне и едукативну функцију. Културни додатак нудио је материјале који су били мали уџбеник књижевности из којих сам учила. Друго разочарење приређено нам је променом формата овог додатка и фонтова, односно графичког дизајна самог листа тако да Политику, данас једва препознајем", рекла је Ивана Папић.

Професор српског језика, Нена Ристић Костовска, сарадник часописа „Слово" и председница Удружења жена Српкиња у Македонији, сложила се да је евидентно запостављање Срба у овој земљи од стране медија у матици.

"Неприхватљиво је што се на страницама водећих листова у матици не налазе прилози о животу Срба у Македонији, о културно-историјским споменицима о младим спортистима који постижу врхунске резултате, о младим креативцима који су промовисани у Европи.

Срећом, последњих година имамо часопис Слово и портал Споне на чијим странама успевамо донекле да надокнадимо ту празнину. Новинари овог часописа обилазе готово све средине у Македонији у којима живе Срби. Ишло се и у места у којима никада није крочила новинарска нога нити је писано о тим људима и њиховим проблемима. Писало се и о младим спортистима и њиховим успесима на светским спортским теренима о којима су извештавали водећи светски спортски часописи, али не и медији из Матице. Српски народ који овде живи и културно наслађе које имамо никако не сме да буде тема која се заобилази. Напротив", сугерисала је Нена Ристић Костовска.

Влада Митев, власник фирме Витапрес, која у сарадњи са извозником српске штампе Унипрес из Београда, у Македонији дистрибуира листове: Вечерње новости и сва издања Компаније Новости, Политика, Спортски журнал, Курир, Блиц, Ало, Печат, Време, Нин... изнео је прецизне податке о тиражима српских штампаних медија у продаји превасходно у Скопљу и Куманову, као и Битољу, Охриду.

"У односу на неке претходне периоде чињеница је да су тиражи београдских листова у Македонији веома опали. Но, мора се рећи да део сталних и проверених читалаца у Скопљу посебно држи до својих новина и редовно их купује и чита, као што су на пример, Вечерње новости", рекао је Митев.

Универзитетски професор др Вера Стојчевска Антић је критички говорила о ускраћености тема из области културе у српским медијима, посебно истакавши пример игнорисања научних скупова у орагнизацији Почасног конзулата Србије у Битољу, односно почасног српског конзула Сиљана Мицевског.

"Са тих научних скупова издати су посебни зборници научних радова изнетих у Битољу од стране веома истакнутих учесника из Македоније и Србије, о узајамним дипломатским, културним и другим везама током ближе и даље историје. По обиму и садржинским вредностима докумената ти зборници превазилазе издања неких факултета и научних институција и установа. О тим скуповима и издањима, међутим, у српским медијима готово и да није било информација, што је заиста чудно и необјашњиво", рекла је професор Вера Стојчевска Антић.

Један од најстаријих чланова Споне, Лазар Перовић, некадашњи угледни привредних који је три деценије успешно водио компанију у Немачкој, изнео нез примера о значају медијског утицаја на очување српског идентитета, културног и духовног везивања за матицу и њену афирмацију у свету. Управо зато је оценио да је од посебног значаја ангажман људи у Спони да ти, између осталог и патриотски утицаји српских медија на део нашег народа и у Македонији буде анализиран преко радионица са оценама и порукама матици.