Уместо српског посланика - само портпарол

Јанош Адер, председник Мађарске, одговарао је на питања главног уредника Српских недељних новина, Драгана Јаковљевића о положају српске заједнице у Мађарској и недавним антисрпским графитима и претњама. Било је то уједно и прво обраћање једног мађарског председника читаоцима овог листа.

СНН: Како процењујете шансе да Срби у Мађарској коначно добију свог представника у Мађарском парламенту?

Јанош Адер: Мађарски парламент је прошле године усвојио нов изборни закон који омогућује да се сваки грађанин Мађарске определи за коју политичку референцу жели да гласа. Први корак је одлазак грађанина да се региструје, да ли ће гласати за неку политичку листу или за мањине. Према новом закону, за једну мањинску листу је неопходно тек четвртина броја гласова у односу на број који је потребан када је реч о политичким партијама. На пример, ако је за партијску листу потребно 40.000 гласова, онда је за мањинску потребно 10.000.

СНН: Шта је са оним мањинским заједницама које због своје малобројности ни на тај начин не могу да постигну да буду заступљене у Парламенту?

Јанош Адер: Такве заједнице имају право на једног портпарола који ће у Парламенту имати сва права као и други посланици, изузев права да гласа. Познато ми је да су то питање у Србији решили на други начин, а знамо да се у осталим суседним земљама решава, опет, на други начин. Једно је сигурно: од 2014. ће начин гласања који сам поменуо, значити веома велику промену у односу на све начине гласања који су били важећи од 1990. године до сада.

СНН: Да ли Ваш председнички ауторитет може да помогне у расветљавању организоване акције исписивања увредљивих и претећих графита на више српских објеката у Будимпешти и Сентандреји, имајући у виду да до овог тренутка полицијска истрага није дала резултате?

Јанош Адер: Сматрам да сва овлашћења која ми, као државни функционери имамо, морамо да користимо како би овакви случајеви били разоткривени и санкционисани. Према мојим сазнањима, полицијска истрага још није завршена. Нажалост, протеклих година дешавали су се слични случајеви, па чак и скрнављења католичких гробова. Та врста варваризма није карактеристична само у Мађарској. Држава је обавезна да све те вандалске чинове спречава, сузбија и најоштрије санкционише. Ако судови буду доносили одлуке о тим случајевима, казне морају бити најстроже. Замолио сам министра унутрашњих послова да ме обавести о сваком таквом догађају.

Интересовао сам се код челника локалне управе колико брзо траје поступак повратка у пређашње стање објеката после таквих немилих догађаја, односно отклањање последица и сваки градоначелник ме је обавестио да, у зависности од врсте штете, то траје дан, два или најкасније недељу дана. Сасвим мирно могу да изјавим да српска за једница која живи у овој земљи нема разлога за страх, исто као што било која друга заједница у Мађарској нема разлога да страхује. Из сусрета који сам имао са председником Србије Томиславом Николићем, јасно је да ће такве или сличне појаве, које се евентуално буду дешавале убудуће, наилазити на најоштрију осуду и од стране мађарских и српских власти.