Вера у покрету

Према студији "Вера у покрету" о верској припадности миграната коју је спровео амерички институт Пју (Pеw), 106 милиона људи (49 одсто) су хришћански емигранти, највише из Мексика, Русије и Украјине.

Близу 60 милиона (27 одсто укупног броја) су муслимани, који су у највећем броју дошли из Палестине, Пакистана, Бангладеша и Индије, 11 милиона (пет одсто) су хиндуси, седам милиона (три одсто) су будисти, а 3,6 милиона Јевреји (мање од два одсто).

Склоп мигрантске популације у складу је са склопом светске популације, којом доминирају хришћани, иза којих следе муслимани, закључак је ове студије. Ипак, док је сваки трећи становник света хришћанин, тој вери припада сваки други мигрант.

Студија је показала да трећина миграната долази из азијско-пацифичког региона, иза којег следи Европа, у којој су премештања становништва већином унутар континента.

Највише имиграната примају Северна Америка, Европа, Аустралија и заливске земље.
Само у САД дошао је сваки пети имигрант (близу 43 милиона), а следе Русија и Немачка које једине премашују 10 милиона примљених имиграната.

САД, које су прва дестинација за мигранте хришћане, већином Мексиканце, главно су одредиште и за будисте, док су за хиндусе на другом месту иза Индије, као и за Јевреје иза Израела.

Супротно широко распрострањеном веровању, Европа прима више хришћанских него муслиманских имиграната, чак и уколико се не узму у обзир пресељења унутар континента.

Саудијска Арабија главно је одредиште за муслимане, који се после те земље најчешће одлучују за Русију, Немачку и Француску.

Што се појединачних религија тиче, миграцији су најсклонији Јевреји: ван родне земље живи сваки четврти Јеврејин.

Број миграната утростручен је од 1960-их година, али је њихов проценат у односу на целокупну светску популацију скоро исти - три одсто у односу на 2,6 одсто пре 60 година.