Мањинска судбина

Историчар Чедомир Антић у разговору за Око Магазин каже да га није изненадила чињеница да Румунија поставља незгодно питање у тренутку када то Србији не одговара, јер су најаве постојале неколико година уназад.

Најава блокаде српске кандидатуре, уз тврдњу да се Румунима у Србији ускраћују мањинска права, у Бриселу је схваћена као притисак због ускраћивања уласка Румуније у Шенген.
"Незгодно је што ми живимо у држави која је омогућила најшира права националним мањинама и можемо са правом да тражимо од суседних држава да српском народу дају таква права", каже Чедомир Антић.
О стању мањинских права за наше сународнике у региону брине Савет за Србе у региону. Поред старог метода одржавања националног идентитета културно-уметничким манифестацијама, Србима који живе ван матичне државе Савет за Србе у региону нуди административну и правну помоћ. Међутим Антић инсистира на томе да Србија није до краја развила такву политику.

„Дозволили смо да Срби у Словенији и Црној Гори буду без права, или су им права значајно умањена. У Албанији скоро да их немају. У Македонији су права добили само захваљујући томе што су власти хтеле да направе равнотежу са Албанцима. У Хрватској Срби уживају некаква права ,али су им укинута права која су им обећана", каже Андрић.
У Министарству за вере и дијаспору негирају да је све тако црно.
„Постоје велики помаци као што их има и у положају српске националне заједнице у Хрватској, иако су ту проблеми највећи и последица су наслеђа ратова бивше Југославије. Још нису решени проблеми везани за постојање тајних оптужница, реституције станарског права, неки облици индиректне дискриминације код запошљавања", рекао је за ОКО магазин, Срђан Срећковић, министар за дијаспору.
Румунија, с друге стране, представља добар пример комшија који уважава своје суграграђане Србе. Иако их је процентуално мало, Срби у Румунији имају школе на матерњем језику, гимназију, институције које финансира влада, па и посланика у румунском парламенту.
"У Мађарској је ситуација специфичнија и лошија, мађарским уставом се гарантује посланичко место у парламенту за све мањине, па би тако требало да буде и са српском, али никада није усвојен тај закон који треба да буде разрада уставног права који би омогућио да у реалности Срби имају могућност за посланичко место", каже Срећковић и истиче као добру страну то да су све земље у региону или постале чланице Европске уније или су на том путу, а поштовање права националних мањина је европски стандард од којих Европска унија никада неће одустати.
"Пример Мађарске показује да бити чланица Европске уније и поштовати права националних мањина није увек исто. То је раскорак између законодавне и судске власти, који може то питање да остави нерешено јако дуго, а у Европској унији се нико за то не брине, а да је реч о Србији вероватно би неки комесар био овде и уцењивао нашу земљу", каже Чедомир Антић.
Србија може да очекује додатна условљавања. Мађарска, као чланица Европске уније је, иако не даје добар пример када је реч о српској мањини, већ постављала питање положаја Мађара у Србији. За нешто више од годину дана и Хрватска ће бити у Европској унији... Ветрови ће дувати са свих страна, почев од кошаве.
„Ту је север Србије, имамо одређене структуре и страначке и из такозваног невладиног сектора које говоре о Србији као о савезној републици Србији, као о федерацији. Идеја са стварањем Влаха, и да их има 2 000 000, а не 100 000 или 50 000, јако лепо се поклапа са идејом регионализације", ироничан је Антић.
Министар Срећковић сматра да све заједнице у Србији објективно имају третман по највишим међународним и европским стандардима.
„Ми ћемо побољшавати њихов положај, јер од тога имамо само користи, мулитикултуралност доприноси развоју Србије и нико од тога не треба да зазире, али морамо и да подржавамо Србе у свим земљама региона", каже Срећковић.
На питање да ли ће зарад доброевропских односа бити ублажена српска хтења за бољи третман Срба у земљама Европске уније министар Срећковић одговара да верује да се тако нешто неће догодити.
„Србија је већ постала значајан регионални играч, и зато верујем да ће и наши захтеви за права бити примани на позитиван начин који нико неће гледати као уплитање у унутрашње ствари тих држава или тражење нечега што се не подразумева по међународном праву", рекао је Срећковић.
„На путу ка Европској унији треба да се трудимо да сачувамо своје достојанство, дакле то је кључна ствар. Не треба нама Европска унија да штити права српског народа, ми морамо да се изборимо са злим духовима које имамо овде. С друге стране не треба нама неко да објашњава економију. Зна се шта је циљ добре економије, буџетски и спољнотрговински суфицит. То су кључне две ствари и када то постигне Влада ,онда неће бити уцењивана", рекао је за Око магазин Чедомир Антић.