четвртак, 09.05.2013, 13:04 -> 13:05
štampajПромотивна кампања у Македонији
На недавно завршеној конференцији SEE Digi.TV пројекта у Будимпешти, Драгица Љубевска из Савета за радиодифузију Републике Македоније представила је резултате истраживања који се односе на свест јавности о утицају преласка са аналогног на дигитално емитовање које је спроведено од 6. - 21. јула 2012. године на узорку од 1066 испитаника.
Коришћена је методологија тзв. троструког стратификованог узорка. Стратификација се обављала на основу региона (8), општина (49) и према типу становања у зависности да ли је реч о урбаном или руралном окружењу (74). Друге карактеристике се односе на разноврсност самог узорка у погледу социјалне структуре и етничке припадности.
Глобално гледано, добијени подаци показују да телевизор поседује 99,6 одсто испитаника, а да је заступљеност смарт телевизора свега 13,1 одсто.
Већина учесника у анкети користи услуге кабловских оператера (57,4 одсто). Пријем аналогног сигнала путем земаљске телевизије користило је 15 одсто анкетираних, док је проценат оних који су примали дигиталне ТВ сигнале био 6,9 одсто. Услуге DTH оператера користило је 11,4 одсто, док тај број за IPTV услуге износи 8,8, одсто.
Што се тиче модела телевизора, 64,8 одсто изјавило је да користи класични CRT телевизор, телевизијски програм преко LCD телевизор ужива 19,9 одсто, док 12,6 одсто испитаника се одлучило за плазма уређај и на крају остају власници LED телевизора чији проценат износи 2,5. Највише домаћинстава поседује само један ТВ апарат (46,8 одсто), док је тај број мањи за домаћинства која поседују два телевизора и износи 41,2 одсто. Број домаћинстава са три и више телевизора износи 12 одсто.
У тренутку када је ово истраживање спроведено, 41,1 одсто испитаника није било упознато са бенефитима дигиталне телевизије. Ипак, 81,5 одсто испитаних је изјавило да је чуло за дигиталну телевизију, 17,5 да није, док се девет одсто изјаснило као неопредељено.
На питање да ли знају да се 2013. године прелази на дигитално емитовање само 32 одсто је одговорило потврдно. Одмах скреће пажњу чињеница да је проценат оних који нису били упознати са овом информацијом изузетно висок и износи 65 одсто. Управо ова већина је била препозната као циљна група информативно-едукативне кампање.
Како је изгледала кампања? Спроводила се у широком смислу путем медија. Пре свега преко самих ТВ станица, вебсајта Савета за радиодифузију, штампаних издања, радио станица као и интерном сарадњом са одговарајућим субјектима.
За ове потребе израђени су флајери који су се дистрибуирали у оквиру два дневна листа - једног који излази на македонском језику, и другог намењеног албанској популацији. Поред тога, координирана је сарадња и са два телекомуникациона оператера. Такође, поводом свич оф-а направљен је и пригодан ТВ спот који се емитује на ТВ станицама широм Македоније у периоду од 1. априла до 1. јуна 2013. Од великог значаја су и учешћа представника Савета за радиодифузију у радијским и ТВ емисијама, као и организација две конференције за новинаре: једна на почетку, а друга на крају кампање. Поред тога, одређена новчана средства издвојена су и за огласе у дневним новинама.
Искуство Македоније у преласку са аналогног на дигитално емитовање сведочи да је пажљиво планирање активности у кампањи тесно повезано са предвиђеним буџетом који је најконкретнија логистика и кључ за успешну кампању. ТВ и новине су најефикаснији медији путем којих се информације пласирају јавности.
Ево неколико слогана: „Питајте и можда ћете бити изненађени„- одличан одговор од актера који нису у законској обавези да одговоре на захтев Савета за радиодифузију, али ипак дају шансу. Или: "Будите спремни за флексибилност", пошто када започне кампања можда ће се наметнути потреба за променом планова, а тада на изазове треба одговорити у ходу, спремно.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар