Моћни гласови – Nancy Wilson

Вилсон је похађала основну школу Бернсајд Хајтс и развијала своје певачке вештине учествујући у црквеним хоровима. Похађала је средњу школу Вест у Колумбусу, у Охају, где је победила на такмичењу талената и била награђена улогом водитељке локалне телевизијске емисије. Затим је наставила студије на Централном државном универзитету у Охају, где је стекла диплому основних студија из образовања.

Када је упознала Џулијан „Кенонбол“ Едерлија, он јој је предложио да се пресели у Њујорк због могућности за каријеру, што је и учинила 1959. године. У року од четири недеље од доласка у Њујорк, добила је своју прву велику прилику, позив да замени Ирен Рид у клубу „The Blue Morocco“, где је певала  четири вечери недељно и радила као секретарица за Њујоршки технолошки институт током дана. Џон Леви је послао демо снимке песама „Guess Who I Saw Today“, „Sometimes I'm Happy“ и још две песме издавачкој кући „Capitol Records“ која је потписала уговор са њом 1960. године.

Њен дебитантски сингл „Guess Who I Saw Today“ био је толико успешан да је између априла 1960. и јула 1962. године „Capitol Records“ објавио њених пет албума. Први албум, „Like in Love“, показао је њен таленат у Р&Б музици. Едерли јој је предложио да се одмакне од свог оригиналног поп стила и усмери своју музику ка џезу и баладама. 1962. године, сарађивали су на албуму „Nancy Wilson and Cannonball Adderley“, који ју је довео до националне славе са хитом, R&B песмом „Save Your Love For Me“; Вилсон ће се касније појавити на Едерлијевом концертном албуму „In Person“ (1968). Између марта 1964. и јуна 1965. године, четири Вилсонина албума су се нашла међу првих 10 на Билбордовој листи најбољих ЛП. 1963. године песма „Tell Me The Truth“ постала је њен први прави велики хит, што је довело до наступа у „Coconut Grove“ 1964. године – прекретнице у њеној каријери, када је добила и критичарско признање широм САД. Магазин „TIME“ је за њу рекао: „Она је, истовремено, и „кул“ и слатка, и певачица и приповедачица.“

1964. године објавила је свој најуспешнији хит на „Billboard Hot 100“ листи, песму „(You Don't Know) How Glad I Am“, која је достигла 11. место. Од 1963. до 1971. године, Вилсон је имала 11 песама на „Hot 100“ листи, укључујући два божићна сингла.

Снимила је више од 70 албума и освојила три „Греми“ награде за свој рад. Посебно се истакла по свом синглу (You Don't Know) How Glad I Am" и њеној верзији џез стандарда "Guess Who I Saw Today", а снимци у сарадњи са Кенонбол Едерлијем - “Never Will I Marry“ и  „I Wish You Love“ припадају ремек-делима вокалног џеза.

Током своје извођачке каријере, Вилсонова је била означена као певачица блуза, џеза, Р&Б, попа и соула; "савршена глумица"; и „потпуни забављач“- била је шоумен у многим чувеним ТВ емисијама. Наслов који је више волела, међутим, био је „стилиста песме“. Добила је многе надимке укључујући „Слатка Ненси“, „Беба“, „Fancу Miss Nancу“ и „Девојка са гласом обложеним медом“. Њена каријера трајала је више од пет деценија, од средине 1950-тих до њеног недавног одласка.