Синтијa Флери: Овде почива горчина (1)

Појам ресантимана у филозофију је увео Фридрих Ниче. Реч се састоји од префикса "ре" који упућује на понављање и именице "сентимент", дакле осећај. Ресантиман би, утолико, било некакво понављање осећања, што, међутим, не значи ништа. Овде је потребан ничеански контекст. Код Ничеа, дакле, ресантиман је негативна особина која указује на слабост особе обузете ресантиманом, те оно "ре" у речи ресантиман, које, дакле, упућује на понављање, у ниечанском контексту значи одговор на некакву акцију, те је ресантиман увек некаква реакција (ре + акција). Због чега би то било лоше? Због тога што човек ресантимана није активан, не иде догађајима у сусрет, не предузима ништа док на акцију није принуђен. Човек ресантимана чека догађај на који би одговорио, дакле реаговао. Утолико је човек ресантимана пасиван и, док чека догађај, у њему се нагомилава горчина. Он је, рецимо, љут на свет који му не пружа оно што он, по сопственом мишљењу, заслужује. Као када писац који не пише грди злу судбину што нико не схвата колико је он генијалан, при чему му промиче ситница, наиме да он не пише, те свет не може да процени његову генијалност. Он скупља горчину као посуда у којој се скупља горчинa, све док не прелије. Али тада је касно, тада је његова акција закаснила јер је реакција. Његова акција – и реакција је некаква акција – није производ његове воље или иницијативе, већ одговор на нечије деловање, на нечију акцију. Човек ресантимана своју судбину не преузима у сопствене руке. Утолико, уколико се његов одговор дуже чека толико се у њему скупља више горичине, а огорчена особа никада не расуђује на одговарајући начин, већ је њено деловање условљено управо њеном слабошћу. затрованим делом.

Синтија Флери која анализира обимну литературу о ресантиману, подсећа на славну дефиницију ресантимана коју је дао немачки филозоф Макс Шелер у своме славном тексту о ресантиману: „Поновљено доживљавање и проживљавање неке емотивне реакције усмерене против другога. Захваљујући том понављању, негативна емоција доспева све дубље, до самог средишта личности, али се истовремено и измешта из зоне деловања и изражавања.” Ресантиман је, утолико, увек израз слабости, реакција особе немоћне да изгради свет у којем би се осећала добро. Њена реакција је, утолико, увек усмерена на уништавање других светова, а не на грађење.

Књигу Синтије Флери објавиће издавачка кућа „Карпос” из Лознице.

С француског превела Милица Рашић
Читао је Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић