Сценска музика

Ово музички духовито и ведро остварење, само делимично представља Офенбахов ауторски подухват, с обзиром на чињеницу да су коначна музичка и сценска адаптација, као и поставка дела, резултат интервенција више уметника који су у периоду од неколико деценија након Офенбахове смрти узели учешће у његовој доради. Наиме, за поставку балета највећу заслугу имао је композитор Мануел Розентал, који је 1938. године аранжирао Офенбахову партитуру, додељујући јој нови наслов уместо оригиналног који је гласио Тортони, по називу локала у којем се одвија радња балета. Дело је настало као поруџбина Леонида Масина који је након одбијања композитора Рожера Десормијеа да се подухвати обраде Офенбахове партитуре, посао препустио Розенталу. Остало је, међутим, забележено да се аранжман који је Мануел Розентал начинио није допао Масину, па се као посредник у новонасталом спору појавио Игор Стравински који је дао веома позитивне оцене Розенталових музичких интервенција на делу, препоручујући га за извођење. Ипак, премијера Париског весеља одржана је тек 5. априла 1938. године у Театру Монте Карло, а потом је дело и снимљено, како у интегралној верзији, тако и фрагментарно, у виду концертне свите, док је 1954. године Виктор Жесен начинио и прву екранизацију балета.

Радња балета одвија се у кафеу Тортони и не заснива се на конвенционалном наративу који је у служби неког значајнијег драматуршког заплета. Посетиоци локала разликују се по свом социјалном сталежу - међу присутнима се налазе представници аристократије, жене из високог друштва, али и девојка сумњивог морала, као и професионалне кан-кан играчице. Такође, присутни су и продавац рукавица, као и путни трговац из Перуа који гостима кафеа нуди различит накит. Драматуршки врхунац балета настаје када започиње свађа између два удварача - официра и барона - који се утркују који ће од њих двојице купити поклон девојци сумњивог морала. У овој сцени, Офенбах експлицитно исказује основну идеју балета, која се заснива на критици морала представника аристократије у Паризу средине деветнаестог века. Музичку кулминацију балета, која представља пратњу познатом кан-кан плесу, Офенбах је преузео из својих ранијих дела - опера Орфеј из подземног света и Хофманових прича.

Аутор емисије Стефан Цветковић.