Грамофонија

Еплтон је у историји електронске музике једна од најзначајнијих личности. Његов највећи допринос јесте афирмација синклавира, првог дигиталног електроакустичког система који је комерцијално произвођен, те током година пронашао изузетно широку употребу. Иако су се дигитални модули у системе овог типа уграђивали још од почетка седамдесетих, налик на синти 100 Електронског студија Трећег програма чији смо звук забележен на плочи већ емитовали, синклавир је револуцију изазвао дигитализацијом читавог контролерског, репродукционог и записивачког процеса. Једна од његових главних особености је tapeless систем, односно, начин бележења, процесуирања и семпловања у реалном времену, помоћу хард дискова уместо трака. Еплтон је у време развоја синклавира радио на више америчких и европских института. Композиције које ћете чути у овој емисији, сведоче не само о начину компоновања електронске музике из друге половине седамдесетих година, већ и о утицајима поетике једног уметника на технолошки развој и обратно.

На програму ће бити дело In deserto изведено на раној верзији синклавира развијеној на колеџу Дармут 1977. године, а затим нумера Синтропиа генерисану на првом серијском синклавиру NED коропорације, а продуцирану у експериманталном студију универзитета државе Илиноис исте године. Самим тим, ово је одлична прилика за поређење раног облика 16-битног ФМ полифоног синтисајзера и његове савршеније варијанте, израђиване без клавијатуре. Сидинг камкланг, Зетроп и Мусемс санг представљају ранија Еплтонова остварења, због којих је његова музика добила епитет програмске електронике. Иако разлика између европских и америчких система из седамдесетих није била велика, Еплтонови специфични поступци широке и раскошне продукције, која је приближила елетронски звук свакодневном животу, добили су у Шведској битно различиту манифестацију од оне из америчких студија.

Аутор емисије Милан Милојковић.