Летњи фестивали Еурорадија – Фестивал у Луцерну 2010

Академија Фестивала у Луцерну основана је 2004, на иницијативу Пјера Булеза и извршног директора фестивала, Михаела Хефлигера. До сада је око 130 младих даровитих музичара из целог света добило изузетну прилику да у оквиру ове летње Академије под Булезовим менторством проучава савремене партитуре и најновија дела модерне музике, а организован је и мајсторски курс за најбоље младе диригенте. Интензивни рад обухвата како добро позната дела репертоара XX века, тако и недавно настале композиције, а његов циљ је да се код музичара, поред беспрекорне извођачке технике, развије и техника слушања и анализирања. Речима самог Булеза, фестивалска Академија представља покушај блиског поимања музичког значења и изградње једне „културе кохезије, културе групног извођаштва", што је приступ који такође одзвања у фестивалском моту „музика како су је замислили њени творци".

Остварење Фигуре-парови-призме прво је Булезово дело намењено великом оркестру, и било је предмет бројних ауторових ревизија. На праизведби одржаној 1958. године у Паризу, изведена је композиција Парови - основа за дело већег обима и комплексних поетско-формалних поступака насловљено Фигуре-парови-призме, чија је премијера уследила 1964. године у Бриселу. Булез је ову композицију осмислио као неку врсту сложеног музичког калеидоскопа, при чему се из једноставних „фигура", односно музичких материјала којима се манипулише на равни темпа и хармоније у виду разгранатих алтернација, граде контрастни „парови" и, напослетку, „призме" у међуигри претходно успостављених конкретизација музичких модела. Ово остварење на известан начин маркира промену у Булезовој поетици, приказујући зрео однос према форми и оркестарској акустици, те нове смернице његовог стила окренутог просторној димензији звука.

Одабир другог дела изведеног у оквиру те вечери, Малерове Шесте симфоније, био је мотивисан Булезовим виђењем Малера као ауторске личности која је обликована на раскршћу епоха, у напетости између иноваторских и субверзивних порива те донекле конзервативних амбиција. Бурну и озбиљног тона, ову симфонију која се популарно назива „Трагичном", одликује, према мишљењу многих тумача, највећи степен формалне и структуралне обједињености унутар Малеровог симфонијског опуса. Шеста симфонија је услед своје монументалности и драматичности, наставила да опчињава наредне генерације композитора, па је тако остало забележено да је Берг, у писму упућеном Веберну, написао како је то „једина Шеста, поред Пасторалне симфоније".

Уредница вечерашњег преноса је Ива Ненић.