четвртак, 16.07.2026, 14:00 -> 00:20
Извор: РАДИО ЏЕЗЕР
На мој начин – „Honeysuckle Rose“
У рубрици „На мој начин“ слушаћете сваки пут по један чувени џез стандард у извођењу различитих џез уметника, који је свако на свој начин интерпретирао, дајући свој особени стил свирања, стила, фразирања, боју тона свог инструмента или гласа. То је и суштина џез музике која траје успешно више од једног века. За разлику од класичне музике где се нијансе у интерпретацији композиторовог дела своде на мање-више микро детаље агогике, темпа и схватања динамике у партитурама, у џезу је израз далеко шири и разноврснији, пре свега због тога ште се током историје џез музике развио огорман број стилова, ритмова, па и увођењем нових електричних и електронских инструмената који су проширили границе звука оригиналних предложака, композиција које су настајале током дуге историје ове музике. Као што је то у бројним примерима из историје кљижевности, разни предлошци су вековима доживљавали трансформације сходно времену у ком су настајале или као што се у чувеној кљизи „Стлске вежбе“ Рејмона Кеноа један догађај може испричати и схватити на много начина.
У овом издању рубрике слушаћете популарни џез стандард-композицију „Honeysuckle Rose“ из 1929. године коју је компоновао Томас „Фетс“ Волер, а текст написао Енди Разаф.
Представљена је у оф-бродвејској ревији „Load of Coal“ из 1929. у „black and tan“ ноћном клубу „Connie's Inn“ у Харлему, у Њујорку, као „soft shoe” плесна нумера.
Од тада па до данас спада у једну од композиција које су небројено пита снимане, певане и свиране, од стране Флечер Хендересона, Ред Норвоа, Милдред Бејли, Каунт Бејзија, Еле Фицџералд, Колмен Хокинса, Бени Картера, Луј Армстронга, Бени Гудмена, Лене Хорн, Саре Вон, … па до савремених џез уметника као што су Ева Кесиди, Џејн Манхајт и Алексис Кол.
Фетс Волеров снимак из 1934. године уврштен је у Кућу славних Гремија 1999. године
Коментари