Душко Прелевић: Утопија и јавна употреба ума

Душко Прелевић сматра да је утопијска литература постојала и пре него што су се футуристички романи са том тематиком етаблирали као књижевни жанр, а такође и пре него што је Томас Мор сковао реч за наслов свог познатог дела. Утопије су током историје на различите начине биле представљане, од приказивања идеалних државних уређења, до описа места која су просторно или временски удаљена од приповедача. По свом домену су се обично односиле на поједина друштва или државе, док у Кантовим разматрањима о вечном миру наилазимо на приказ једне глобалне утопије.

Утопије су биле предмет надања њених присталица, али је покушај њихове имплементације неретко био повезан са покушајима насилних промена друштвеног поретка, те се постављало питање да ли између утопија и насиља постоји дубља веза. Имајући у виду познату чињеницу да утопија за једног човека може бити дистопија за другог, утопије су од самих почетака изазивале реакцију, те су се паралелно развијала дела антиутопије, сатиричне утопије и дистопије. Занимљива je чињеница да су најпознатији писци модерних дистопија (Замјатин, Хаксли и Орвел) били левичари, што је, између осталог, наводило неке ауторе да сматрају како дистопијске визије садрже имплицитна утопијска надања. Корене овог отпора разочараних утописта је могуће тражити и у положају медија и с тим у вези слобода у познатим утопијским визијама. На пример, у Платоновој идеалној држави су цензура, „племенита лаж” и друге сличне праксе биле схватане као неопходна средства за изградњу државног поретка који ће бити имун на долазак демагога на власт, док је Кант, који је слободан медијски простор (јавну употребу ума) сматрао важном особином просвећених друштава, своју глобалну утопију градио и на тајном члану, по којем филозофи имају повлашћен приступ у саветовању владара. Орвел је, с друге стране, у својој дистопијској прози, али и неким познатим есејима, истицао значај слободе говора и указивао на тада већ постојеће механизме контроле који такве слободе угрожавају. У том погледу се може отворити питање положаја и улоге медија у утопијским разматрањима, чему ће Прелевић посветити посебну пажњу у завршном делу излагања.

Снимак је забележен 10. септембра у Заводу за проучавање културног развитка у Београду.

Избор излагања учесника ове конференције можете пратити следеће седмице у емисији Научни скупови.

Уредница циклуса Тања Мијовић.