среда, 15.04.2026, 20:25 -> 14:15
štampajМајстори барока - Дела Изабеле Леонарде
Представићемо избор дела ове барокне ауторке, која су објављена на албуму „Муза из Новаре”. Инструменталне капеле Катедрале у Новари и вокалног ансамбла Музика Лаудантес који предводи Паоло Монтичели. На албуму је скициран музички портрет ове италијанске композиторке и њеног обимног, али и разноликог стваралаштва, кроз распон од соната, мотета па до опсежних псалма за гласове, виолине и континуо.
Рођена 1620. године у племићкој породици у Новари, Изабела Леонарда је са 16 година отишла у самостан у свом родном граду, у којем се три године касније замонашила и ту остала до краја живота - бавећи се педагошким, али и композиторским радом. Како је још као дете показивала музички потенцијал, поред класичног образовања које је стекла у самостану, наставила је да негује свој таленат код диригента и композитора Гаспара Касатија, који је служио у локалној катедрали. Резултат је била њена прва збирка коју је објавила са само 20 година. Нажалост, Леонардина дела из Опуса 1 и Опуса 2 која су објављивана до друге половине 17. века, нису сачувана. Као педагог у самостану, Изабела Леонарда је имала привилегије да с времена на време напушта манастир и путује. Сматра се да је ова могућност, заједно са њеним аристократским пореклом и везама, допринела томе да се она озбиљније бави композиторским радом.
Данас се ова ауторка сматра једном од најплоднијих композиторки 17. века. Фокус њеног рада био је на духовним вокалним остварењима попут мотета, псалма и миса, од којих нека садрже инструменталне делове чија је улога да подржавају вокалне линије. Њен опус броји преко 200 композиција међу којима се налазе примери готово сваког жанра духовне музике. Почев од 1670. године њена дела почињу редовно да се објављују, у укупно 20 свезака. У духовним делима Леонарда полази од наслеђа грегоријанског певања и ренесансне полифоније, а потом их преображава кроз изражајну реторику, наглашену кантабилност и јасно дефинисане афекте, градећи музички ток који прати смисао и емотивни набој текста.
Опус 16 је једина збирка инструменталне музике Изабеле Леонарде која је објављена 1693. године, али је уједно и прва збирка соната коју је објавила жена. Овај рукопис садржи 11 црквених соната за 2 виолине и континуо, као и једну соло сонату за виолину и континуо. Остварења Изабеле Леонарде на упечатљив начин сведоче о споју традиције и новог барокног израза. И вокална и инструментална остварења показују композиторску спретност у погледу хармонског и контрапунктског рада, наглашавајући њено познавање и праћење тадашњих стилских новина.
Ауторка емисије: Саша Тошовић
Коментари