Ускршња недеља Еурорадија

Наступали су чланови Омладинског и Мешовитог хора и Хале оркестра под управом уметничког директора и шефа-диригента Качуна Вонга, који се на тој позицији налази од 2024. године, а чији је ово био деби на Промсу. Дебитантски наступ на овој важној музичкој манифестацији имале су и солисткиње: норвешка сопранисткиња Мари Ериксмоен, као и канадска мецосопранисткиња Емили Д’Анђело. За програм концерта Качун Вонг је одабрао једно од најзначајнијих и најпотреснијих дела позноромантичарске оркестарске литературе – Другу симфонију у це молу Густава Малера, познату под насловом Ускрснуће. Промсова премијера Малерове Друге симфоније уприличена је 30. јула 1963. године када је Лондонским симфонијским оркестром дириговао тада осамдесетједногодишњи Леополд Стоковски.

Рад на партитури Друге симфоније Малер је започео 1888. године, у време када је већ био запажен као музички директор Краљевске мађарске опере у Будимпешти. Дело је настајало постепено: најпре је обликован уводни став, замишљен као проширени посмртни марш под насловом Погребни обред, док су остали ставови уобличени неколико година касније, у периоду између 1888. и 1894. године, претежно током композиторових летњих боравака на Атерском језеру у Горњој Аустрији. Трећи и четврти став Друге симфоније повезани су са збирком Дечаков чудесни рог, коју су почетком XIX века приредили немачки песници Ахим фон Арним и Клеменс Брентано, док је за монументални завршни, пети став за хор и оркестар Малеру као подстицај пружила песма Ускрснуће Фридриха Готлиба Клопштока, из 1758, коју је делимично преузео и допунио сопственим текстом.

Друга симфонија написана је за велики оркестар, хор, оргуље, сопран и мецосопран, а у њој се преплићу теме смрти, бола, духовног преображаја и наде. Зато се ово Малерово дело не доживљава само као грандиозно музичко остварење, већ и као дубоко потресно промишљање о људској пролазности и могућности васкрсења.

Премијера је одржана 1895. године у Берлину, а том приликом дириговао је сам композитор. Иако је у почетку изазвала различите реакције, Друга симфонија је временом постала једно од Малерових најизвођенијих и најцењенијих остварења. Њена снага почива управо у споју монументалности и интимности, филозофске дубине и снажне емоционалне непосредности.

Уредница Ирина Максимовић Шашић