Пијанизми Балкана – Наташа Стојановска

Одмицање од продукције такозваних "стабилних знања", које је крајем 20. века означило релативизацију дотадашњих "истина" какве је продуковала модернистичка наука градећи тотализујуће наративе о историји музике, своје рефлексије имало је и на пољу извођачких пракси. Оно је било манифестовано потрагом за новим репертоарима, за наличјима модернистичког канона, односно за (из различитих разлога) потискиваних и заборављаних поетика. На таласу родне демаргинализације у овом процесу дошло је и до поновног откривања женског стваралаштва које је значајно уздрмало начела традиционалног дискурса историје музике, те омогућило целовитију слику стваралачких процеса који су се одигравали у прошлости. У овоме, велику улогу игра дискографска продукција која је захваљујући испрва независним, а у последње време и водећим издавачким кућама дала кључан допринос промовисању мање познатих или сасвим непознатих музичких простора. Међу савременим извођачима потеклим са Балкана, све израженије настојање за афирмацијом женског стваралаштва, али и уметности савремених аутора показује македонска пијанисткиња Наташа Стојановска, која већ низ година делује на релацији између родне земље и Сједињених Америчких Држава. Кроз низ пројеката, међу којима је и њен рецентан компакт-диск насловљен Uncommon voices / Несвакидашњи гласови – композиторке из Источне Европе, Наташа Стојановска исцртава јасно профилисану физиономију свог уметничког позива. У вечерашњој емисији осврт на њену пијанистичку поетику осветлићемо управо делима са овог албума, придружујући им и друга одабрана извођења ове пијанисткиње.

Рођена 1987. у Прилепу, Наташа Стојановска клавир је почела да учи у осмој години, да би већ у десетој забележила први наступ, али и записала своје прве композиције. Музичко образовање започела је у родном месту код Наде Стојкоске, а потом наставила у Битољу код Маргарите Татарчевске. Студије клавира уписује на Факултету музичке уметности у Скопљу у класи Тодора Светиева, једне од водећих личности македонске пијанистичке сцене. На овој институцији Наташа Стојановска се задржава међутим тек две године након чега одлази у Сједињене Америчке Државе. Током школовања у Македонији, висока извођачка постигнућа је потврдила признањима у земљи и на више регионалних пијанистичких такмичења широм Балкана. Поменућемо да је 2002. године проглашена и за најбољу младу пијанисткињу у Македонији, те да је добила и награде на такмичењима Петар Коњовић у Београду, Исидор Бајић у Новом Саду, Интерфесту у Битољу и конкурсу Лист–Барток у Софији. У првим годинама професионалне афирмације забележила је наступе у Бугарској, Србији, Румунији, те Француској и Португалији. Стојановска 2004. године одлази на Флориду где на Музичком конзерваторијуму Универзитета Лин наставља школовање код Роберте Раст, а потом и на Универзитету Индијана, док уметнички докторат стиче на Нортвестерн универзитету. Настанивши се у Америци, Наташа Стојановска је од самих почетака своје професионалне ангажмане, као солисткиња и као камерни музичар, фундирала на промоцији мање заступљене литературе, као и савремених уметника из Македоније и Сједињених Држава. Неки од њених пројеката су тако насловљени Клавирски концерти жена композитора, Женско стваралаштво за трубу и клавир, Америчке композиторке, Музика чикашких композитора, док су поједини били остварени и у сарадњама са међународним звездама попут Рене Флеминг, Патришом Барбер и флаутисткињом Моли Барт. Већ двадесет и пет година, Наташа са сестром Марином континуирано наступа у оквиру клавирског дуа Сестре Стојановске у родној Македонији и широм Америке комбинујући стандардни репертоар са савременом литературом за овај састав. Године 2022. у продукцији Навона рекордса излази њен албум Несвакидашњи гласови – композиторке из Источне Европе реализован у Гремијем награђеним студијом Парма рекордингс. Овај, први албум Наташе Стојановске, понео је по објављивању више позитивних критика и иницирао продукцију њеног наредног издања фокусираног на америчке композиторке, који се очекује ове године.

Осим клавирској литератури са маргине канона, Стојановска је као концертни музичар, посвећена и стандардном репертоару. У емисији Пијанизми Балкана осветљавамо и овај аспект њеног професионалног деловања. Чућете Рапсодију у плавом Џорџа Гершвина у аранжману Доналда Хунсбергера, са снимка начињеног на живом наступу Наташе Стојановске и Симфонијског оркестра Нортвестерн универзитета под управом Доминика Таланке. Изражен осећај са жив ритмички пулс који је једна од упадљивих карактеристика музичког израза ове македонске пијанисткиње до посебног израза долази у овог Гершвиновом делу. Спој ритмичке оштрине са еластичном агогиком у фразирању доприносе разноврсности звучног тока, те колико студијска, толико и жива извођења Наташе Стојановске плене изузетном сугестивношћу, сведочећи о једној од најкомпетентнијих поетика македонског пијанизма данас.

Аутор Стефан Цветковић