недеља, 14.06.2026, 20:02 -> 14:14
Извор: Радио Београд 3
Фестивал у Салцбургу 2025
Репродукујемо снимак концерта одржаног 27. јула у Великој дворани Моцартеума. Наступали су солисти, мушки чланови Бечког певачког друштва и Бечки филхармоничари под управом Еса-Пеке Салонена, а на програму су била дела Игора Стравинског и Хектора Берлиоза. Снимак нам је уступљен посредством међународне размене чланица Еурорадија.
Први део емисије испуниће једно од најзначајнијих остварења неокласичног периода Игора Стравинског: опера-ораторијум Краљ Едип. Дело је настало 1927. године, по либрету Жана Коктоа према Софокловој трагедији о тебанском краљу Едипу, коју Стравински обликује у готово обредну музичку визију о судбини, кривици и неминовности.
Означавајући Краља Едипа као оперу-ораторијум, Стравински је указао на двојакост овог дела. Са једне стране, оно има ликове, драмску радњу и снажне соло деонице; док га, са друге, његова статичност, улога хора и организација музичког тока приближавају ораторијуму. Хор има посебно место, готово као у античкој трагедији: он коментарише догађаје, изражава страх и зебњу Тебанаца и појачава осећање неумитности које прожима цело дело. Солистичке деонице су јасне, снажно профилисане и често налик монументалним музичким портретима, док оркестар не прати само радњу, већ гради атмосферу трагедије.
Насловну улогу Едипа изводи Алан Клејтон, тенор; мецосопран Марина Виоти је Јокаста, бас-баритон Михаел Фоле тумачи роле Гласника и Креонта. Бас Алберт Домен пева улогу Тиресије, а Пастир је тенор Антонен Рондпјер. Наратор је Кристоф Валц, који казује текст на немачком језику.
У другом делу концерта Бечки филхармоничари и маестро Салонен извели су Фантастичну симфонију, опус 14 Хектора Берлиоза, са поднасловом „Епизода из живота једног уметника”. Како историчари наглашавају, у овој „аутобиографској и првој програмској симфонији, али и једној од најзначајнијих романтичарских композиција”, Берлиоз је богатим музичким језиком и кроз проширени оркестарски апарат дочарао љубавну причу чија је инспирација била глумица Харијет Смитсон, коју је први пут видео 1827. године док је играла Офелију у Шекспировом Хамлету и која ће убрзо потом постати његова жена.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари