Фестивал Промс 2025

Најпре ћете чути Бертвислове Земаљске плесове. Иако композитор никада није написао дело које би могло да се означи као симфонија, повремено су се у његовом опусу појављивала велика оркестарска остварења у којима је фокус усмеравао на идеје о току времена и древним ритуалима и процесима. Почев од композиције Тријумф времена почетком седамдесетих, инспирисане гравурама једног од најзначајнијих уметника холандског и фламанског ренесансног сликарства Питера Бројгела Старијег, Бертвисл истражује појам времена кроз велика оркестарска ткања. Средином осамдесетих, тачније 1985. и 1986. године, компоновао је Земаљске плесове, дело које проистиче из идеје о времену сажетом у геолошким слојевима и дубинским, примордијалним енергијама, који проналазе свој глас у променљивим слојевима оркестарског звучног пејзажа. Он се развија непрекидном снагом, а звучни слојеви се померају, мешају и преклапају попут слојева Земљине коре. Критичари истичу да музика Земаљских плесова делује монументално, сирово и готово архаично, због чега се често описује као „геолошка симфонија”. Дело су премијерно извели чланови Симфонијског оркестра Би-Би-Сија под управом Петера Етвеша марта 1986. у Ројал Фестивал холу. Дочекано је са великим успехом, па су уредници Промса одлучили да га уврсте у програмски репертоар, те је, у истој интерпретацији, публици представљено и 27. авгута исте године.

Други део концерта испунило је једно од ремек-дела музичке литературе: Трећа симфонија у Ес дуру, опус 55 Лудвига ван Бетовена, позната као Ероика. Компонована 1803. и 1804. године, ова симфонија означила је почетак Бетовенове средње стваралачке фазе у којој је остварио прекретницу на прелазу из класицизма у рани романтизам. Одликује је монументална снага и херојска енергија, које осликавају борбу, трагедију, али и тријумф људског духа. Занимљиво је истаћи да је Ероика први пут на Промсу интерпретирана 11. септембра 1896. године, а том приликом оркестром је дириговао Хенри Вуд. Од тада је изведена преко стотину пута, а за диригентским пултом су се, између осталих, смењивали Џон Барбироли, Данијел Баренбојм, Николас Колон, Кристоф Ешенбах и други.

Уредница Ирина Максимовић Шашић