Читај ми!

Вокални сат

Представљамо циклус под називом „Харави – Песма љубави и смрти” Оливијеа Месијана.

Ово дело из 1945. године, написано за драмски сопран и клавир, представља први део Тристан-трилогије и једно је од најзначајнијих остварења Месијановог зрелог стваралаштва, као и важан допринос вокалној музици 20. века. У њему се на јединствен начин преплићу мит, поезија, религиозна симболика и авангардни музички израз.

Циклус се састоји од дванаест песама и тематски је инспирисан митом о Тристану и Изолди. Месијан је ову причу обрадио уз помоћ перуанског мелопоетског жанра харави, по којем је циклус и добио име. Харави је песма из региона Анда, чије порекло сеже до двора Инка и која се традиционално повезује са темама изгубљене и неузвраћене љубави. Месијан у тексту, који је сам написао, користи француски језик уз стварне и измишљене речи из староседелачког језика западних делова Јужне Америке – кечуа. Језик овде нема само функцију преношења значења, већ пре свега звучну и симболичку: речи постају носиоци боје и ритма, стварајући поетски универзум који се удаљава од линеарног наратива и приближава ритуалном и митском изразу.

Драматуршки ток циклуса прати љубавну причу која се развија од заносне, готово екстатичне страсти, преко патње и смрти, ка идеји трансценденције. Смрт у овом делу не означава крај, већ прелазак у виши облик постојања, што је у складу са Месијановим дубоко укорењеним католичким уверењима. Љубав је приказана као апсолутна сила која превазилази време и материјални свет.

Музички језик циклуса носи препознатљиве одлике Месијановог стила: модусе ограничене транспозиције, сложене и асиметричне ритмове, изражене динамичке и регистарске контрасте, као и богату хармонску боју. Вокална деоница је изузетно захтевна, са великим распоном и снажном драматуршком експресијом, док клавир има равноправну, готово оркестарску улогу, градећи густу и сугестивну звучну текстуру.

Ауторка емисије Тамара Симовић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом