Из архиве Радио Београда – Српски гудачки квартет

Први ансамбл под називом Српски гудачки квартет основао је Стеван Мокрањац 1889, у којем је и сам свирао другу виолину. Циљ му је био да српску средину тог времена упозна са достигнућима европске камерне музике, као и да подстакне стваралаштво наших композитора у овој области. Поред Мокрањца, у квартету су наступали Фердинанд Мелхер – прва виолина, Стеван Шрам – виола и Јосип Свобода – виолончело, а ансамбл је у том саставу постојао све до 1905. године.

Много деценија касније, тачније 1971, на иницијативу истакнутог виолинисте и професора Музичке академије у Београду – Бранка Пајевића, обновљен је Српски гудачки квартет, чији су чланови тада били: Пајевић и Србољуб Жикић – виолине, Петар Ивановић – виола и Иван Попарић – виолончело, иначе солисти и тадашње вође група у оркестру Београдске филхармоније. Оснивање квартета, према речима самих чланова, дошло је као природна последица бриге за српску и југословенску музичку културу, осећања потребе да се спасе заборава низ домаћих дела компонованих за гудачки квартет и жеље да се омогући пласман дела младих композитора и тиме подстакне њихово стваралаштво. Тадашња стручна јавност истицала је озбиљност са којом су чланови квартета започели рад, резултате које су остварили на првом концерту после непуна два месеца рада, те њихове амбициозне планове за будућност.

Захваљујући иницијативи Српског гудачког квартета само у српској музичкој култури пронађена су 54 квартета који до тада нису била изведена нити снимљена, те је реализовање ових дела постављено као превасходни задатак. Тако су почетком септембра 1973. у студију Радио Београда начињени трајни снимци осам квартета савремених домаћих композитора као и нека дела Хајдна и Бетовена. Музиколошкиња Бранка Радовић је у Музичкој хорници дневног листа Борба, 20. марта 1989, изнела податак да је ансамбл у том тренутку од 108 изведених домаћих композиција чак 74 одсвирао премијерно, а 38 је или посвећено или инспирисано овим ансамблом.

Даље ангажовање чланова овог ансамбла, како сазнајемо из новинских чланака, осим бројних концерата у земљи и иностранству, подразумевало је и наступе по мањим градовима, местима, па чак и селима у унтруашњости Србије како би, као живи посредници, „уметничке поруке” пренели и до слушалаца којима се таква прилика ретко пружа. Изводили су класична дела великих композитора у фабрикама, школама, касарнама, болницама и домовима културе.

Током златног доба ансамбла, 70-их година 20. века, за допринос афирмацији нашег музичког стваралаштва, те изузетне уметничке активности и резултате, Српски гудачки квартет је у два маха проглашен носиоцем Специјалне повеље Удружења композитора Србије, освоји су Прву награду на фестивалу Музика на радију у Охриду 1977, као и специјална признања и награде Београдске заједнице за културу, за концерте одржане у оквиру Бемуса 1976. и 1978. године.

Након изненадне смрти Бранка Пајевића 1975. године, упражњено место првог виолинисте заузео је тада истакнути млади уметник Јован Колунџија, кога је 1981. заменио Милутин Косановић. У знак поштовања према великом српском композитору и оснивачу првог Српског каврета, 1982. у Неготину је на свечаном концерту у оквиру Мокрањчевих дана ансамбл свом имену додао и име Стевана Мокрањца. Након краће паузе 1992. и 1993. године, квартет је од 1994. поново наставио свој рад у саставу: Весна Јовановић и Борис Рабузин – виолине, Бојана Милинов – виола и Синиша Јовановић – виолончело. Своју нову итерацију добио је 2010. године, када су у њему наступили Владимир Васиљевић, Виктор Бајлер, Томислав Милошевић и Ђорђе Милошевић, а који извођењем одабраних дела класичне музике и даље настоје да едукују младе у Србији о вишим музичким вредностима и да утичу на квалитетнији музички живот Београда.

Уредница емисије Марија Вуковић