Арон Гуревич: Средњовековна култура и менталитет у „новој француској историографији” (1)

„Нова историографија” у Француској није више ни тако нова ни тако млада будући да сада броји три, или чак четири поколења активних историчара чији је рад богат садржајем. Њени оснивачи, Марк Блок и Лисјен Февр, морали су да утроше много снаге како би утрли пут овом новом усмерењу у историјском истраживању, истиче Гуревич на почетку свог рада. Међутим, послератна генерација „аналистичких” историчара на челу са Фернаном Броделом, а још у већој мери садашња генерација, могле су да сe ослоне на традицију и на интелектуално наслеђе које још увек расте као и на оне институције које су постале темељ подршке школе у настајању – École des hautes études en sciences sociales, Collège de France. Наиме, интелектуални ауторитет и утицај који је овај правац успоставио у Француској и у многим другим земљама, те велики број значајних истраживања и иновативних радова насталих током педесет година од првог појављивања Анала, проузроковали су велико интересовање. И мада изгледа да историја овог важног феномена у интелектуалној историји данашњег Запада тек треба да буде ваљано истражена, већ постоји обимна литература посвећена „новој историографији”, пише Арон Гуревич.

Арон Гуревич (1924–2006), истакнути и светски признати медиевист, аутор је више значајних књига: Походи Викинга, Историја и сага, Проблеми генезе феудализма у Западној Европи, Проблеми народне културе у средњем веку, Категорије средњовековне културе и Средњовековни свет. Култура неме већине... Гуревичев озбиљан научни рад посвећен истраживању свих облика живота средњовековног човека на тлу Западне и Северне Европе учинио је да његова дела буду преведена на многе светске језике (француски, енглески, немачки, шведски, норвешки, италијански, пољски, мађарски, чешки, бугарски…).

Текст је превео Михаел Антоловић.
Чита Љиљана Павловић Шудић.
Уредница Оливера Нушић.