Жоао Домингош Бомтемпо на европској музичкој сцени

Друга емисија циклуса којим обележавамо 250. годишњицу рођења Жоаа Домингоша Бомтемпа, посвећена је делима за клавир из периода аутоворовг боравка у Паризу у првој фази каријере.

Други концерт за клавир у еф-молу, објављен у издавачкој кући Плејел као опус 3, настао је 1804. или 1805. године, а Бомтемпо га је сам изводио на запаженим концертима у Паризу. Иако, посматрајући конкретна композиционо-техничка решења, Бомтемпо не ствара стилски заокрет у односу на језик бечке школе класицизма када је у питању жанр клавирског концерта, разноврсност и богатство инвентивних музичког језика јасно издвајају његов идиом. Музички критичари тог доба посебно су ценили синергију Бомтемповог извођачког израза и композиционог стила.

Двоставачна Велика соната у Еф-дуру засићена је виртуозним захтевима и контрапунктском фактуром.

Концерт за клавир број 3 у ге-молу, опус 7 Бомтемпо је премијерно извео на концерту у Паризу, 8. маја 1809, уз ентузијастичне приказе париских критичара који су говорили о отменом, топлом, али и снажном композиторско-извођачком изразу овог португалског аутора. Почетни Алегро модерато један је од најсложенијих сонатних ставова из пера Бомтемпа, који захтева блиску и активну комуникацију солисте и оркестра, а у којем је аутор проширио обим дрвених дувача у односу на своје раније концерте. Дело је први пут штампано 1811. године у издавачкој кући Муција Клементија у Лондону.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић