Музика вива – Фестивал „Музички дани” у Донауешингену 2024

Вечерашњом емисијом настављамо циклус посвећен овом фестивалу савремене музике, који се одржава сваког трећег викенда у октобру у организацији Радија Југозападне Немачке из Штутгарта и града Донауешингена. Прошле године фестивал је трајао од 18. до 20. октобра, на различитим локацијама у овом градићу, а у вечерашњој емисији слушаћете дела Кароле Баукхолт, Луције Клигер и Џорџа Луиса.

Карола Баукхолт рођена је 1959. године, а од средине осамдесетих, интензивно се бави како композицијом, тако и извођењем. Године 2013. постала је чланица Академије за уметност у Берлину и професорка композиције на Универзитету Антон Брукнер у Линцу. Композиција Моје светло живи у тами за контрабас и електронику која је изведена у Донауешингену настала је прошле године, и у њој Баукхолтова описује своју фасцинацију мраком, у којем се осећа сигурно и „ушушкано”. У данашњем свету, мало је простора у којима је могуће искусити одуство светла, осим испод земље, те она покушава да дубоким тоновима контрабаса оживи подземни свет, кретање минијатурних животиња, воде која пролази кроз земљу, чак и звук људских корака.

Са концерта одржаног у Шлоспарку у Донауешингену, чућете и просторно-звучну инсталацију под називом Мескарил композиторке и мултимедијалне уметнице Луције Килгер.

Емисију ће заокружити дело под називом Реинкарнација Слепог Тома Џорџа Луиса. Овај афроамерички композитор, тромбониста и музиколог старије генерације, данас ради као професор на Коламбија универзитету. Композиција овог аутора која је изведена у Донауешингену, инспирисана је историјском личношћу, робом Томасом „Слепим Томом” Вигинсом, који је кад десетогодишњак наступио у Белој кући свирајући клавир 1860. године, да би потом постао један од најпознатијих америчких пијаниста-композитора. На његовом репертоару налазило се преко пет хиљада дела, укључујући остварења Бетовена, Баха, Шопена, Менделсона, Росинија, Вердија и Листа. Такође, свирао је и сопствене композиције, међу којима су и оне настале као „имитације” природних феномена или звука машина, а најпознатија је Битка код Манас-саса из 1863. године, у којој су клавирски кластери евоцирали звук бомби, знатно пре него што су други композитори користили сличне структуре. У композицији Реинкарнација Слепог Тома, Џорџ Луис метафорично реинкарнира Томаса Вигинса као AI, односно „вештачку интелигенцију”, путем програма који је сам створио. Програм под називом „Војаџер” се овде користи како би се реализовала импровизациона клавирска деоница, изведена на акустичном клавиру који контролише компјутер. Поред овог слоја дела, ту је и солиста на саксофону, чији наступи „тригерују” програм „Војаџер” који онда препознаје музичке гестове, анализира их и ствара музички одговор. Како Луис наводи, циљ оваквог начина компоновања јесте да „омогући човеку-музичару и компјутеру-музичару да комуницирају користећи лексикон који су заједнички створили извођач, компјутер и композитор”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић