Путеви прозе

Бранко Алексић: Сто година надреализма (4)

У емисији Путеви прозе, од 14. до 26. октобра, поводом 100 година од настанка надреализма, емитујемо текстове које је приредио, сам написао и превео један од најбољих европских познавалаца надреализма Бранко Алексић.

У четвртој емисији можете слушати текст Растка Петровића „Један пример медијумског писања и аутоматизма”. Надреалисти су, наиме, били инспирисани и најдубље прожети психоанализом, те је једна од надралистичких техника писања била и извлачење речи из подсвести, односно насумично вађење речи из шешира и слагање у целину која ће можда сачињавати смислену целину, а можда и неће. Другим речима, надреалисти су настојали да избаце што је могуће више удео свести из писања. Растко Петровић управо на том трагу пише текст о писању у којем се онај ко држи оловку у руци показује само као проводник, посредник, медијум у писању, док текст исписује виша сила, бог, или дух. Текст је, наравно, настао под утицајем Фројда и психоаналитичких техника тумачења.

Уводни коментар Бранко Алексић.

Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић