Опера – Рихард Вагнер: Тристан и Изолда

Репродуковаћемо ексклузивни снимак овог монументалног дела забележен 25. јула на овогодишњим Бајројтским свечаностима. Хором и оркестром овог фестивала дириговао је Семјон Бичков. Главне улоге тумаче: Андреас Шагер као Тристан, Камила Нилунд као Изолда, Криста Мајер као Брангена и Гинтер Гроисбек као Краљ Марке. Крувенал је Олафур Сигурдарсон, док кормилара тумачи Лосон Андерсон.

Настанак музичке драме Тристан и Изолда, једне од најлепших љубавних прича на оперској сцени, данас се везује пре свега за Вагнерову романсу са Матилдом Везендонк. Иако је сама тематика свакако била последица Вагнерове опчињености женом свог пријатеља, сам Вагнер је у свом есеју Музика будућности написао да је истовремено желео и да напише дело мањег обима које би могао да понуди некој од оперских кућа. У историји музике, међутим, Тристан и Изолда су дуго сматрани прекретницом, али не у развоју оперског жанра, колико у ослобађању хармоније и смерница које је Вагнер поставио за развој музичког модернизма. Почетни, такозвани „Тристанов акорд” музички не осликава само снажну привлачност и тензију која постоји између двоје главних протагониста, већ истовремено указује на нов третман дисонанце и њено ослобађање од тоналитета, што је поступак који ће током XX века даље продубити Арнолд Шенберг и остали представници Друге бечке школе. Поред неуобичајеног хармонског језика, Прелудијум музичке драме Тристан и Изолда карактеристичан је и по свом необичном облику, или тачније, одсуству чврстог формалног обрасца, што ће такође упутити генерације младих аутора у смеру редефинисања статуса основних параметара музичког језика и ослобађања музике у авангардим покретима прве половине XX века.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић

Опера – Рихард Вагнер: Тристан и Изолда

Програмска шема

Коментари