Мајстори барока – Агостино Стефани

Рођен 1654. године у Кастелфранку, у близини Венеције, Агостино Стефани је започео музичко образовање као дечји сопран. У периоду од 1664. до 1667.године, био је активан у хору базилике Светог Антонија у Падови, те се претпоставља да га је тамо подучавао капелмајстор Антонио дала Тавола, као и композитор и оргуљаш Карло Палавичино, у чијој опери Деметрио је учествовао као извођач, са само једанаест година.  

Музичко умеће Агостина Стефанија, а пре свега његов глас и певачки таленат, омогућили су му 1667. године и прво намештење и то при двору баварског електора Фердинанда Марије у Минхену. С обзиром да је још увек био јако млад, Стефанија је у овом граду, наредне три године, подучавао капелмајстор Јохан Каспар Керл. При минхенском двору, овај италијански композитор остаће, са мањим прекидима због путовања, у наредних двадесет година.

Године 1672. пут га је одвео у Рим, где је учио композицију од капелмајстора базилике Светог Петра – Еркола Бернабеија, почевши да пише своје прве композиције. У Минхен се враћа две године касније, и временом добија позицију дворског оргуљаша. Следеће велико путовање 1678. године, Стефанија води у Париз и Торино, где у француској престоници добија прилику да покаже своје умеће на чембалу пред Лујем XIV, али и да се боље упозна са стваралаштвом Жан-Батиста Лилија, које ће бити од изузетног значаја за развој његовог оперског опуса. Трагови Лилијевог утицаја препознају се већ у првој Стефанијевој опери – Марко Аурелије.

У међувремену, на баварски престо је дошао електор Максимилијан II Емануел, и Стефанијева каријера је брзо кренула узлазном путањом. Поред тога што је од електора добијао велику подршку за развијање своје композиторске каријере, имао је прилику да се опроба и у дипломатским водама. Једна од дипломатских мисија у којима је учествовао је имала врло позитиван исход по њега – упознао је Ернста Августа од Хановера у чију службу је потом ступио 1688. године. Поред обавеза које је имао као музичар хановерског двора, Стефани је такође био активан и као дипломата, што га је касније довело и до политичке каријере, коју је наставио да у наредним годинама развија у Диселдорфу. Такође, значајно је поменути и његову црквену каријеру. Наиме, 1680. године добио је свештенички чин, да би потом 1709. дошао до места апостолског викара у Северној Немачој. Агостино Стефани је умро у Франкфурту 1728. године.

Световне кантате, које ћете имати прилику да чујете у емисији, заузимају посебно место у опусу овог свестраног барокног аутора. Стефани се у њима користи конвенционалним поетским текстовима пасторалне атмосфере, које потом контрастно и неконвенционално музички уобличава. Од речитатива преко арија, плени префињена употреба пратећих инструмената, који добијају и самосталнију улогу у прелудијумима и рефренима. У овим кантатама јасно се огледа умеће Стефанија као оперског композитира и Стефанија као мајстора контрапункта – приказујући асимилацију утицаја различитих композитора и њихових стилова – попут Лилија, Корелија или Скарлатија.

Ауторка Саша Тошковић