Рефлексије

Алберт Лорд: Хомерова оригиналност – усмено диктирани текстови

Аутор у тексту покушава да одговори на три питања: да ли и како усмени песници могу бити „оригинални” и „велики”? Шта знамо о периоду транзиције од усмене ка писаној техници? Коначно, шта се догађа у процесу записивања усмене песме?

Према мишљењу Алберта Лорда, у сваком извођењу усмене епске песме постоји одређени степен оригиналности. Нико је никад није отпевао на сасвим исти начин, чак ни исти певач, и она никад више неће поново бити сасвим исто отпевана. Другим речима, усмени певач непрестано комбинује и изнова комбинује, додајући нешто ономе што је чуо или нешто од тога одузимајући. Традиција, заправо, и јесте то комбиновање и рекомбиновање, сабирање и одузимање, које је присутно и док певач саставља нову песму. Лорд сматра да су Хомерове песме у уметничком смислу постале то што јесу управо зато што су производ усмене технике и мноштва могућности за стваралачку слободу, и што су начин и околности њиховог записивања истакли у први план оно најбоље што у њих може да угради надахнут песник. Стога, закључује Лорд, иако је тренутак певања уобичајени тренутак стварања усмене епике, наши текстови из прошлости стварају се, заправо, у тренутку диктирања.

Овај есеј преузет је из ауторове књиге Епски певачи и усмена традиција, коју је 1991. године објавио Корнел јуниверзити прес.

Превод с енглеског: Славица Милетић
Текст чита: Душица Мијатовић
Уредник емисије: Предраг Шарчевић