Пијанизми балкана – Данијел Брецељ

Дисперзијом образовања, омасовљењем концертне праксе и хиперпродукцијом музичких снимака, 20. век је осведочио стандардизацију извођачких приступа литератури. На маргини овог процеса може се запазити да је у пољу пијанизма, ова врста уједначавања извршена и кроз устоличење модерног клавира као неприкосновеног звучног медијума за целокупну литературу изворно намењену различитим клавијатурним претечама. Поверење модерне епохе у техничка средства, у пијанизму се манифестовало кроз уверење да је усавршени звучни и изражајни дијапазон модерног клавира кадар да испуни све претпостављене "жеље" композитора прошлости за инструментом снажније сонорности и већег тонског варијабилитета. Међутим, колико је подвргавање музике компоноване за друге инструменте звуку модерног клавира изневерило идеју аутентичности, оно је гледано из угла модернистичке тежње ка савршеној звучној појавности дела, било у потпуности оправдано. Уз стандардизацију инструмента као материјалног преносиоца музике, успостављање интерпретативних конвенција било је условљено колико тржишним факторима, толико и све евидентнијим губљењем индивидуалног гласа унутар специфичног идеолошког профила епохе. У овим околностима аутентична идеја дела или интенција композитора све је више посредована устаљеним моделима извођења за које се веровало да обезбеђују најадекватнији дискурзивни модел тумачења музике. Интерпретативна референца је тако презначена и премештена из простора несигурности и неизвесне потраге за идејом, ка мањој или већој поузданости њеног достизања посредством "провереног знања". Ипак, треба констатовати и то да је овај херметични контекст "оставио" довољно могућности за слободу формирања личних израза и без излажења из оквира доминантне савремене стилистике оживљавања литературе у звуку. Бројни пијанисти са балканског простора, посебно они млађе генерације који су стасали у времену глобализације, показали су способност да у том смислу створе не мање харизматичан интерпретативни стил у поређењу са њиховим идиосинкратичним претходницима, те остваре високу конкурентност свог свирања на интернационалном плану, док могућност непосредног пласирања њихових снимака кроз стриминг платформе пружа прилику за лакши сусрет са потенцијалним слушаоцима широм света. Један од словеначких пијаниста млађе генерације који је својом дискографијом већ потврдио достојно место на централноевропској мапи пијанизма јесте и Данијел Брецељ. Избором снимака које је реализовао претходних година, у вечерашњој емисији осветљавамо извођачки стил овог сјајног пијанисте

Рођен 1988. године у Шемпетеру при Горици, Данијел Брецељ је након почетних подука из клавира у родном месту, у дванаестој години примљен у класу за даровиту децу Сјавуша Гаџијева при Средњој музичкој школи у Љубљани. Фокусирано образовање које је прошао по посебном програму резултираће брзим уметничким развојем, те се још као ученик Берцељ публици представио и као солиста са Словеначком филхармонијом. Већ у то време издвојиће се као једна од највећих пијанистичких нада своје генерације у Словенији, потврђујући ову рецепцију и наградама које осваја на националним такмичењима 2004. и 2007. године, односно престижном Шкерјанцовом наградом. Студије похађа на Париском конзерваторијуму код Рожеа Мурароа и Изабел Дибуи, а магистрира на салцбуршком Моцартеуму у класи Роберта Ролфа Плагеа, немачког пијанисте специјализованог за виртуозну руску литературу. Ове клавирске школе извесно су Данијелу Брецељу понудиле различите приступе које је он успео да синтетизује градећи властити стил свирања на размеђи суптилног француског тушеа и немачке језгровитости и егзактности. Делујући као слободан уметник који је посвећен концертној пракси коју негује углавном у Словенији, али и педагогији, Данијел Брецељ ипак не спада у ред експониранијих пијанистичких фигура региона, мада по извођачким квалитетима несумњиво заслужује далеко већу пажњу коју вечерашњом емисијом настојимо да подстакнемо. Окренут превасходно романтичарском репертоару у првом реду виртуозној литератури Листа, Брамса, Рахмањинова и Скрјабина, Брецељ је до данас остварио узоран број снимака који су већином доступни на стриминг платформама, уз неколицину које је реализовао за комерцијалног изадавача. Они сведоче о пијанисти довршеног израза, пре лирског него драмског карактера, што посебно његовим виртуозним интерпретацијама даје препознатљиву дозу "комодитета" у пласирању материјала у звуку. У емисији представљамо како Данијел Брецељ изводи Варијације и фугу на Хендлову тему опус 24 Јоханеса Брамса са албума на којем су обједињене све варијације овог композитора, објављеног за дискографску кућу ЗКП (Заложба касет ин плошч) Радио-телевизије Словеније 2023. године.

Осим као пијаниста, Брецељ се у Словенији такође етаблира и као композитор. Први учитељ који га је као десетогодишњака усмерио на овај пут био је, наиме, познати композитор Дане Шкерл, а касније и његов ученик Амброз Чопи, који је током пијанистичког образовања био и Брецељев ментор у стваралачким покушајима. Његов опус данас броји дела солистичке, камерне и концертантне литературе коју промовише на сопственим концертима, али и тематским ауторским вечерима. Као пијаниста, Данијел Брецељ је до данас остварио сарадње са Симфонијским оркестром Радио-телевизије Словенија, Словенском филхармонијом, Оркестром Мителеуропа и Оркестром Универзитета у Гронингену, као и у бројним камерним саставима. Са Симфонијским оркестром Радио-телевизије Словеније и диригентом Симоном Кречичем 2013. године извео је и снимио Рапсодију на Паганинијеву тему опус 43 Сергеја Рахмањинова. Овим извођењем које осветљава сву Брецељеву суптилност у обликовању детаља музичке слике, односно гипкост којом лако пролази кроз контрастне карактере и расположења између варијација у емисији заокружујемо осврт на пијанизам овог изванредног словеначког пијанисте.

Аутор емисије: Стефан Цветковић