Mилан Ћирковић: Катастрофизам – Градуализам: једна вишевековна дебата

Платонов дијалог Тимај садржи једну од најстаријих рационалних дискусија онога што се данас назива глобалним катастрофичким ризицима. Иако је ова тема била на периферији филозофског и културног дискурса у вековима који су уследили, тек је у периоду оригиналне епохе Просветитељства, у 18. веку питање да ли је историја Земље, живота на њој, па и људске врсте, била доминантно уобличена спорим и постепеним променама (градуализам) или драматичним, наглим преокретима са често погубним последицама (катастрофизам) дошла у жижу студија у настајућим историјским наукама.

У Радијском предавању Трећег програма Милан Ћирковић ће укратко размотрити историјске плиме и осеке, као и трансформације ових доктрина, са посебним нагласком на оно што се у наукама о Земљи и астробиологији дешавало од осамдесетих година прошлог века, као и на открића тзв. иридијумске аномалије на граници геолошких периода креде и терцијара (данас палеоген), у једној од најдраматичнијих епизода масовног изумирања живих врста на планети. Ово откриће, по Ћирковићевом мишљењу, довело је до поновног успона катастрофизма – понекад окарактерисаног као неокатастрофизам – који је и даље у току, мада данас често инкорпориран у ширу еволуциону синтезу.

Милан М. Ћирковић је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универзитета у Оксфорду (УК). Одбранио је докторат из физике на Државном универзитету Њујорка у Стони Бруку (САД) 2000. године, где је претходно магистрирао из гео-наука 1995. године. Његови главни истраживачки интереси су у областима астробиологије (квантификација настањивости, Галактичка настањива зона, СЕТИ студије), историје и филозофије науке (антропичка начела, биоетика ризика, наука у тоталитаризму), и анализе ризика (глобални катастрофички ризици, селекциони ефекти). Ко-уредник је антологије Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, Oxford, 2008), која је изузетно позитивно оцењена и представљена у бројним светским научним гласилима. Објавио је до сада четири монографије (најновија је The Great Silence: The Science and Philosophy of Fermi's Paradox, Oxford University Press, Oxford, 2018) и око дврста научних, стручних и прегледних радова у истраживачким часописима и зборницима, као и преко триста педесет есеја, популарно-научних и новинских текстова. Превео је на српски више књига, укључујући наслове Ричарда Фајнмена, сер Роџера Пенроуза и Пола Дејвиса.

Уредница: Оливера Нушић