Стваралаштво Вацлава Јана Томашека

За Томашека и његове савременике који су компоновали песме на немачком језику у првим деценијама 19. века, песнички опус Јохана Волфганга Гетеа имао је централну позицију у напорима да се лид изгради као музички жанр. Томашек је написао укупно четрдесет једну песму на Гетеове стихове, а највећи део објављен је 1815. године, почев од 53. до 61. опуса. У кругу интелектуалаца у којем се кретао Гете, омузикаљење песме неретко се није сматрало посебном уметничком формом. Од музике клавирске пратње се очекивало да, као лако доступни медиј, буде подређена тексту и прати га у погледу метричке и строфичне структуре, док је вокална линија требало да буде лака за извођење. Томашеков опус посматра се као врста прелазног облика од оваквог виђења песме, до аутономне музичке форме лида.

Иако више од две деценије млађи од Томашека, за Франца Шуберта је 1815. година такође била кључна када је у питању песма – то је година када Шуберт, као осамнаестогодишњак, пише „Вилинског краља” на Гетеове стихове, као и око сто четрдесет песама, које ће му у првој фази каријере донети славу на музичкој сцени Беча. Шубертова песма је прокомпоноване форме и изражених техничких захтева како за певача тако и за пијанисту, те блиско прати емотивна стања протагониста. На премијерном извођењу у Бечу, 1821. године, изазвала је одушевљење публике, али је Гете, који је партитуру добио од Шубертових пријатеља, на исту реаговао хладно, одбацујући прокомпоновану форму и оснажену улогу музике у лиду.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић