Антологија српске музике

Иако је у историји музике првенствено остао упамћен као уметнички руководилац и диригент Дечјег хора Радио-телевизије Београд, на чије чело је стао 1952. године и под чијим руководством је овај ансамбл у наредне три деценије стекао репутацију важног извођачког апарата који је далеко премашивао стандардне оквире дечјег музицирања, Вауда је сарађивао и са другим ансамблима Радио-телевизије Београд, Хором и Оркестром Југословенске Народне Армије, као и са значајним бројем вокалних и инструменталних солиста. Ове активности омогућиле су му да, поред диригентског и педагошког рада, представи и сопстевну, једниствену композиторку личност, а његова дела су у време настанка била веома запажена и често извођена на концертима у тадашњој Југославији.

У емисији ћете чути управо дела која су снимљена у периоду од 1960. до 1984. године, у току Ваудиног рада у Радио Београду: Адађето за групу дувачких инструмената, удараљке, клавир и харфу – In memoriam Василију Мокрањцу, вокални циклус Покошени осмеси, Сонату бревис и Концерт за кларинет и оркестар.

Рођен 1923. године у месту Пернице у околини Марибора, Златан Вауда је најранија знања о музици стекао у породици, првенствено од деде Винка који је деловао као композитор и диригент. Почетком Другог светског рата са породицом се преселио у Србију, где је стицајем срећних околности избегао стрељање цивила у Крагујевцу 1941. године. По окончању рата, студирао је композицију на Музичкој академији у Београду, у класи Марка Тајчевића, а потом се усавршавао на летњим курсевима код Ханса Сваровског и Ханса Јелинека. Иако се током студија упознао са стремљењима тадашње савремене музике, Вауда је свој музички језик развијао у оквирима стила који је најближи неокласичном. Власитимир Перичић истиче како „Ваудина дела својом непосредношћу мелодијске инвенције и ритмом одају спонтаност стварања, продубљену у каснијим делима тражењем савременијег хармонског израза”.

Емисију је уредила Ирина Максимовић Шашић