Антологија америчке експерименталне поезије – Трејси Морис и Чарлс Бернстин

Трејси Морис (Tracie Morris) је афроамеричка уметница, вокалисткиња, критичарка и научица. Бави се перформансом и експериментише звучном поезијом. Предаје креативно писање на Универзитету у Ајови. Постала је позната раних 90-их година на њујоршкој слем-сцени познатог Nuyorican Poets Cafe-а. Од самог почетка песничке каријере, бавила се и музиком. Њен рад су прихватили и слем и перформанс песници, као и језички песници и песникиње. Позната је и као звучна уметница (sound artist), а своје звучне инсталације излагала је на Витни бијеналу, у Музеју модерне уметности (MoMA) и тако даље. Наступа са бендом Tracie Morris Band. Њене збирке поезије су: handholding: 5 kinds (2016), Rhyme Scheme (2012) и Intermission (1998). Вечерас ћемо прочитати одломак из њеног дела „Концептуални поезис тишине: стоп и глотално (белешке о пракси)”.

Чарлс Бернстин (Charles Bernstein, 1950) је један од најзначајнијих и најпревођенијих језичких песника. Студирао је на Харварду и предавао је на SUNY Bafalo Универзитету, где је био један од оснивача Electronic Poetry Centeр-а. Предаје на Универзитету Пенсилваније, где је са Алом Филрајсом основао PENNsound: Center for Programs in Contemporary. Од 1978. до 1981. је са Брусом Ендрусом уређивао утицајни часопис L=A=N=G=U=A=G=E. Преводи са француског језика. Међу његовим значајним збиркама су: Controling Interests (1980), The Sophist (1987), Dark City (1994), With Strings (2001), Girly Man (2006), All the Wiskey in Heaven (2010) и Topsy-Turvy (2021). Објавио је књиге есеја: Content’s Dream (1986), Artifice of Absorbtion: An Essay (1987, писан у стиху), A Poetics (1992), Attack of the Difficult Poems (2011) i Pitch of Poetry (2016). Са Брусом Ендрусом, Роном Силиманом, Рејом Дипалмом и Стивом Мекаферијем објавио је дело Legend (1980). Уредио је бројне зборнике, од којих треба поменути The Politics of Poetic Form: Poetry and Public Policy (1990), док се књига Close Listening: Poetry and Performed Word (1998) сматра значајном јер је иницирала проучавање поезије као извођачког жанра. Добитник је више награда у земљи и иностранству. Од 1991. његов рад је у неколико наврата представљен у Београду и Новом Саду. У вечерашњој емисији можете пратити одломак из његовог дела „Кидање преводилачке завесе: хомофонско сублимно”.

Превелa с енглеског Дубравка Ђурић.
Читала Душица Мијатовић.
Уреднице циклуса Оливера Нушић и Тања Мијовић.