Грамофонија – Четврта симфонија Густава Малера

Заједничке компаније продукцијских кућа Мелодија и И-Ем-Ај основане су 1967. године у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама са циљем да у овим земљама дистрибуирају совјетска издања, пре свега са уметничком музиком. Како је истакао тадашњи руководилац Капитол рекордса, ови снимци ће у будућности конституисати систематично сведочанство о совјетском музичком животу, а њихова доступност ће приближити америчку публику совјетским ствараоцима. Компанија је 1974. године након истека лиценце постала део Колумбија рекордса. Снимак са Малеровом Четвртом симфонијом је био један од првих који су објављени са логом анђела, а не припадају руској историји музике, будући да су у почетном периоду каталогом доминирала издања са делима Шостаковича, Прокофјева и Чајковског. Плоча коју вечерас емитујемо илуструје начин рада ове двојне компаније, будући да су само мастер снимци забележени у СССР-у, док је постпродукција, израда винила и омота реализована у Сједињеним Америчким Државама. Самим тим, ова издања испољавају значајне разлике када се упореде са совјетским плочама, не само у погледу квалитета пластике, већ и у звучном садржају који је прилагођен укусу, платежној моћи и техничким могућностима публике. Мелодија је почев од шездесетих година за своје тржиште објавила десетак верзија ове плоче, а последње физичко издање је представљено публици 2012. године на компакт-диску. Данас су на дигиталним сервисима доступне различите верзије ових снимака, како оригиналне совјетске, тако и америчка и европска реиздања.

Снимак који емитујемо је забележио чувени совјетски продуцент и техничар Александар Гросман, чији су записи нарочито током шездесетих година били веома чести у Мелодијиној понуди, посебно у жанру симфонијске музике. Занимљиво је да међу више десетина издања са овим снимком готово сва имају посебно дизајниране омоте, а постојале су и совјетске нискобуџетне верзије плоче са генеричким омотом, без оригиналног графичког решења. Америчко издање је скромно опремљено у поређењу са другима из исте продукције, и поред података о снимку садржи само фотографије уметника, док је међу најатрактивнијим омотима дигипак верзија компакт-диска из 2012. године.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић