Уметност интерпретације – Бранко Пајевић

Виолиниста и музички педагог, Бранко Пајевић, рођен је 1923. године у Београду у породици у којој се музика професионално неговала. На Музичкој академији у Београду, студирао је виолину у класи Лазара Марјановића, који је своје дидактичке методе заснивао на искуствима Хумелове виолинске школе. По завршетку студија, отишао је на усавршавање у Женеву, а по повратку у Београд, постаје доцент, а касније и професор виолине на Музичкој академији.

Паралелно са педагошким радом, Пајевић је развијао и успешну концертну каријеру. Двадесет година, од 1952. до 1972. био је концерт-мајстор Београдске филхармоније, а његове концертантне активности биле су везане и за два ансамбла које је основао – Камерни ансамбл Радио Београда, те Српски гудачки квартет. Њихов репертоар је обухватао дела различитих епоха и стилских усмерења, али је значајно место заузимало стваралаштво савремених југословенских аутора, попут Милана Ристића, Предрага Милошевића, Миховила Логара, Војислава Вучковића, Акила Коција, Светлане Максимовић, Зорана Ерића, Срђана Хофмана, Петра Озгијана и других.

Као камерни музичар или солиста, Бранко Пајевић је приредио преко 500 концерата у земљи и иностранству, промовишући пре свега композиције за виолину домаћих стваралаца. Умро је 1975. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Критичари су истицали Пајевићев „темперамент, распеваност, пуноћу и сочност тона, спонтаност и техничку виртуозност”, која се примећује и на снимцима начињеним шездесетих година прошлог века.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић