Вероника Шарова – Човек који шета (2)

Тема текста је шетња као специфична пракса свакодневног живота човека у граду, а такође и феномен walkability-ја (проходности) као својства животне средине да буде погодна за кретање човека пешке. У тексту се напомиње да је сам термин walkability нови и да се првенствено користи у области урбанистичких студија (Urban Studies). При томе, сам феномен – шетња човека у градском простору – разматран је знатно раније у контексту филозофије, друштвене теорије и социо-политичке мисли. На основу дела аутора као што су Валтер Бенјамин, Мишел де Серто, Ги Дебор и других, Вероника Шарова показује да је настанак бесциљне шетње хронолошки везан за епоху Модерне, а са становишта организације животне средине, да је у корелацији са одређеном етапом у развоју градова. У тексту се такође анализира низ политичких аспеката walkability-ја, уз посебно наглашавање да карактер власти над простором у градској средини умногоме условљава њену доступност / недоступност за пешаке, одређује маршруте премештања човека по грaду, обележава границе, означава „места сећања” и тако даље. Ауторка закључује да је подизање нивоа и квалитета walkability-ја у савременим градовима сврсисходно не само са утилитаристичког и урбанистичког аспекта, већ је и политички праведно у односу на човека који живи у граду.

Текст је преузет из петог броја часописа Человек за 2023. годину.

Превели с руског: Тања Мијовић и Данило Барјактаревић
Читала: Душица Мијатовић
Уреднице емисија: Оливера Нушић и Тања Мијовић