Волфганг Амадеус Моцарт: Идоменеј

Премијера ове Моцартове опере уприличена је 29. јануара 1781. године, само два дана после композиторовог 25. рођендана. Ово је било његово тринаесто оперско остварење, у којем се види да је Моцарт сарзео као оперски аутор. Заплет се може пратити без муке, ликови лако и непосредно улазе у најекстремнија емотивна стања, увлачећи публику у своје муке и дилеме. У Идоменеју сусрећемо музику изузетне инвентивности и снаге, коју аутор, задржавајући елементе италијанске вирутозности, повезује са логичним, драмским заплетом. Идоменеј заузима посебно место у Моцартовом опусу, с обзиром да је у овом делу успео да направи самосвојни сусрет херојског света опере серије са дубоко људским емоцијама и поступцима.

Сам заплет се ослања на дешавања после заузећа Троје на Криту којим влада Идоменеј. Он је пре свог повратка послао неколико тројанских заробљеника на своје острво, а међу њима је тројанска принцеза Илија. Тамо се заљубила у Идамантеа, Идоменејевог сина и регента у краљевом одсуству. Електра, ћерка Агамемнона и Клитемнестре такође је заљубљена у Идамантеа. А на Криту тражи уточиште пошто је заједно са својим братом Орестром убила своју мајку и њеног мужа. Када се Идоменеј врати на Крит, с обзиром на страшну олују којом је био захваћен његов брод, он се заветује богу Нептуну да ће му принети као жртву прву особу коју буде срео. То је нико други до његов син Идаманте. На самом крају, бог објављује да Идоменеј мора препустити престо свом сину и Илији, и на тај начин, овом божанском интервенцијом, публика бива награђена срећним крајем.

Уредница Ксенија Стевановић