Светске музичке позорнице

Како је првобитно најављено, на овом концерту требало је да наступи маестро Зубин Мехта, али будући да је због болести био спречен, члановима Оркестра Театра Скала дириговала је Симон Јанг, која је тренутно на челу Сиднејског симфонијског оркестра, а иначе је и једна од водећих диригенткиња.
У првом делу програма изведена је Прашка симфонија у Де дуру, број 38, Кехлова ознака 504. Ово дело Моцарт је компоновао крајем 1786, а оно је премијерно изведено 19. јануара наредне године приликом његове прве посете Прагу, те је дело, како истичу историчари, због тога и названо Прашка симфонија.

Други део концерта испунила је Симфонија Турангалила Оливијеа Месијана, у којем су суделовале пијанисткиња Јуџа Ванг и Сесил Лартиго, која је музицирала на Мартеноовим таласима.

Турангалила је једино симфонијско остварење у Месијановом опусу које је компоновао од 1946. до 1948, а уз Квартет за крај времена, написан током композиторовог заробљеништва у логору 1940, убраја се међу његова најзначајнија дела. По завршетку рата, када се вратио на париски Конзерваторијум, међу Месијановим студентима била је и пијанисткиња Ивон Лорио, чије га је бриљантно музицирање инспирисало да напише неколико нових дела. Међу њима била је и Симфонија Турангалила за коју је композитор рекао да представља "љубавну песму, химну радости, времену, покрету, ритму, животу и смрти". Дело је поручио маестро Кусевицки за Бостонски симфонијски оркестар, међутим, иако је он требало дело и да диригује на премијери 2. децембра 1949, услед болести је био спречен, те га је заменио тада млади Ленард Бернстајн. Ивон Лорио, која ће касније постати и Месијанова друга супруга, свирала је те вечери клавирски парт, док је на Мартеноовим таласима наступила њена сестра - Жана Лорио. Премијера Турангалиле имала је топао пријем у круговима стручне јавности и публике.

 
Уредница: Ирина Максимовић Шашић