Музика вива – Концерти Жака Етија и Ондржеја Адамека.

Адамеков Концерт за виолину настао је као поруџбина Баварског радија, Филхармоније из Хелсинкија и Фестивала у Стразбуру. Након завршених студија у Прагу, Адамек се усавршавао на Париском конзерваторијуму, да би потом прешао у Берлин, где и данас живи и ради. Овај аутор средње генерације, већ годинама гради успешну међународну каријеру, сарађујући са неким од водећих светских ансамбала и солиста. И дело које ћете слушати у вечерашњој емисији, премијерно је 2017. године извела Изабеле Фауст, једна од тренутно најцењенијих светских виолинисткиња.

У троставачном виолинском концерту под називом „Прати ме”, Адамек истражује однос који се развија између „вође” и његових „следбеника”. Како наводи, на почетку, вођа је сам и износи кратку и јасну тему, коју лагано други извођачи почињу да понављају. До краја дела, гомила која прати вођу, понавља сваку његову реч. Међутим, током овог процеса, свака изјава је измењена, деформисана и исмејана, те се на крају гомила окреће против вође, који остаје усамљен, а потом и нестаје.

Адамек наводи да је у овом делу приступио концертантном жанру посматрајући га као исконску борбу између солисте и инструменталних група, односно певача и хора у респонзоријалном певању. Солиста започиње дело пренаглашеним гестовима са пуно вибрата, који наликују наступима певача у јапанској опери Но, а звук виолине у ниском регистру додатно појачава ову блискост са људским гласом. Оркестарски инструменти потом започињу да понављају мотиве у солистичкој деоници, који инспиришу, провоцирају и на крају излуђују „масу” која прати „вођу”. Између ставова, чују се звукови који подсећају на дисање, које производе гудачи и дувачи, а који симболички представљају тренутке у којима након климакса, „вођа” не чује хаос око себе, већ само звук својих удаха. При самом крају трећег става, следбеници се толико окрећу против вође да је солиста принуђен да се повуче у позадину оркестра, док последње мелодијске фрагменте на самом крају изводи изван сцене.

Поред овог дела, у емисији ћете чути и Концерт за тромбон Жака Етија. Овај квебешки уметник, рођен 1938. године, студирао је на Конзерваторијуму у Монтреалу, а потом и у музичком центру Танглвуд, радећи са Лукасом Фосом. Шездесетих година прошлог века, освојио је више значајних националних награда, које су му омогућиле да се усавршава у Паризу, са Анријем Дитијеом и Оливјеом Месијаном. По повратку у Канаду, бавио се педагогијом и компоновањем, искључиво радећи на поруџбинама, међу којима је било и петнаест инструменталних концерата.

Његов Концерт за тромбон и оркестар опус 57 написан је 1995, а посвећен је виртуозу на овом дувачком инструменту, Алену Триделу, чију интерпретацију ћете и слушати у емисији

Уредница емисије: Ивана Неимаревић