Ораторијум –Георг Фридрих Хендл: Самсон

По доласку у Лондон 1710. године, Хендл је себи задао циљ успостављања италијанске опере на енглеском тлу. Испочетка, ова Хендлова мисија је протицала одлично, да би временом енглеска публика, из бројних разлога – појаве конкуренције, ривалитета између двора и аритстократије, али и због аутентичне индиферентности спрам опере као такве – почела да се осипа, а ентузијазам за овом музичко-сценском формом са континетна да јењава. Хендл се зато, од тридесетих година 18. века, окреће ораторијуму на енглеском језику, који му омогућава да обезбеди егзистенцију и одржи углед у друштву, али му пружа и све већи и у великој мери освежавајући, стваралачки изазов. Испрва је радио на адаптацијама својих већ постојећих дела, користећи услуге недовољно искусних либретиста, али од 1736. године Хендл се окреће вреднијим текстуалним предлошцима. Те године је искористио текст Џона Драјдена у оди Александрова гозба, да би потом посегнуо за делом још једног енглеског великана Џона Милтона, на основу чијих текстова ће настати и ораторијум Самсон. 

Сам настанак Самсона, везан је за Хендлов краћи боравак у Даблину, у који је отишао да би се, између осталог, опоравио од последњег оперског неуспеха, 1741. године, који ће се испоставити као круцијалан за развијање његове ораторијумске каријере. У ирској престоници Хендл је представио два дела која ће му донети велики успех – Месију и Самсона. По повратку у Лондон, направио је ревизију потоњег дела како би га представио публици у Ковент гардену и она га је са великим успехом прихватила. За Хендлова живота, Самсон је, чак, био популарнији од Месије, а поред саме музике, томе је допринело и обраћање Милтоновим стиховима. Наиме, овај песник је у то доба уживао статус најцењенијег енглеског песника, а Хендл је у свом ораторијуму искористио стихове из Милтонове последње драмске поеме Самсон у агонији која покрива последње сате овог библијског јунака. Сам либрето је приредио књижевник и Хендлов сарадник, Њуберг Хамилтон, са пуно такта и стила, адаптирајући Милтонов предложак и стављајући га у већу драмску структуру, у којој је било потребно дописати одређене делове. Хамилтон је за ту потребу користио и друге Милтонове текстове, а измислио је и лик Мике којем је дао стихове намењене у оригиналној драмској поеми народу Израиља. Уз помоћ Хамилтонових интервенција, драмска структура ораторијума прати путању од таме – духовне, али и реалне – ослепљеног Самсона, ка новој снази и божанској светлости. 

Уредница Ксенија Стевановић