понедељак, 06.11.2023, 20:20 -> 15:43
štampajАбел и симфонија
У завршном циклусу којим обележавамо 300. годишњицу рођења Карла Фридриха Абела, сагледеваћемо симфонијски опус овог аутора у контексту европских стваралаца чија су дела објављивали енглески издавачи музикалија.
Опус 4 представља другу Абелову збирку симфонија, публиковану 1762. године у Лондону, Амстердаму и Лајпцигу, која је својом популарношћу убрзо засенила композиторове раније опусе. Свих шест симфонија троставачне је структуре, у инструментацији за гудаче са паровима обоа и хорни, при чему су дувачи по правилу искључени из лаганих ставова. Док је за први став резервисан сонатни облик, завршни став је по правилу играчког карактера и троделног метра. У овим делима, Абел се пре свега представља као мајстор оркестрације на плану гудачког корпуса, уз употребу модерних ефеката који су популаризовали високо професионализовани оркестри средине 18. века, попут манхјамског.
Симфонија галантног стила, еманципована из окриља оперске увертире, у којој се користе модерне извођачке могућности оркестра средине 18. века, значајним делом је заслуга Јохана Штамица. Овај композитор је био концертмајстор оркестра манхајског двора који је овај ансамбл начинио водећим у Европи. Жанр симфоније послужио је Штамицу као поље за усавршавање ефектних динамичких поступака, те захтевних ритмичких образаца, који су у његово време били непознати већини европских ансамбала.
Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић
Коментари