Жоан Шапуто: Од камена до меса – естетика и еугеника аријевског тела (3)

Као скупина надобудних незналица без изграђеног укуса, те самим тим (по природи ствари) склона кичу, нацисти су се дивили грчкој уметности на најпримитивнији начин, те су, вођени својим сомнамбулним идејама о блискости грчке и германске културе, настојали да покажу како стари Грци и Германи потичу из истог корена. (Та измаштана блискост није их, међутим, спречила да окупацију Грчке одржавају суровим средствима, тортуром и немилосрдним убијањем "нових Грка", јер, по њиховом суду, "нови Грци" нису били достојни наследици својих славних предака.) Вођени грчким идеалом лепоте, израженим пре свега у уметности вајања скулптура, нацисти су, спремајући Олимпијске игре 1936. године у Берлину, покренули тешку пропагандну машину која је имала доказати, с једне стране, да су стари Грци и Германи малтене исто, да деле исте материјалне и духовне корене, али и да укажу на идеал нацистичког човека. Тај идеaл окренут је пре свега здравом и снажном телу, јер, према старој Јувеналовој сентенци, само се у здравом телу налази здрав дух. Нацисти су, дакле, тумачећи античке културе директно, примитивно, безобзирно фалсификујући изворе и бесрамно кривећи научна проучавања, своју архитектуру, пре свега, саображавали античким узорима, али су од старих народа преузимали и образовне идеологеме. Култ тела је, у нацистичкој пропаганди, постао водећи идеал новог немачког човека и нове немачке жене (која има рађати здраве аријевце спремне од малих ногу да постану топовска храна).

Олимпијске игре 1936. године постале су, у нацистичкој пропаганди, раскошан полигон за све врста злоупотреба, фалсификата, произвољности, кривљење научних постигнућа, млатарања филозофским идејама... Сјајни историчар Жоан Шапуто помно је проучио пропагандни материјал који је расејаван у време Олимпијских игара у Берлину 1936, повезао га са нацистичким ставовима и фикс идејама, те показао у којој мери се један у основи космополитски феномен какве су Олимпијске игре, може употребљавати у најбруталније пропагандне сврхе.

Шапутоову књигу ће објавити издавачка кућа Карпос из Лознице.

С француског превела Милица Антић
Читају Душица Мијатовић и Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић