Век хармонике – Калеви Ахо

Концертантна соната је написана 2019. године, и заправо је најновија верзија Ахове Прве сонате. На предлог чувеног хармоникаша и педагога Матија Рантанена, Ахо је 1984. године написао Сонату број 1 за хармонику, која се сматра једним од најзахтевнијих дела икада написаних за овај инструмент. Наиме, акценат двоставачне композиције је на истраживању крајњег домета хармонике као полифоног инструмента, а према речима аутора, његова намера је била да по виртуозности достигне домет Листових комада за клавир. Премијера је уприличена тек 1989. године када је аутор први пут ревидирао партитуру, на подстицај хармоникашице Марјут Тинкинен, уметнице потекле из класе Матија Рантанена. У исто време, Ахо је приредио и верзију за две хармонике која пружа бољи увид у различите полифоне слојеве Сонате, а њена премијера била је тек 2002. године.

Касније се за Прву сонату Калевија Ахоа заинтересовао млади фински хармоникаш Јане Валкејаоки, и предложио композитору да напише и концертну верзију овог дела, сматрајући да има изразито оркестарски карактер. Ипак, прво је сам урадио нацрт оркестарске верзије 2018, а годину дана касније Ахо је прихватио његов предлог и написао Концертантну сонату, тесно везану за оригинал. Као и друге две верзије, и трећа има два опсежна става која захтевају висок степен виртуозности солисте.

Концертантну сонату Калевија Ахоа премијерно је извео управо Јане Валкејаоки, и реализовао премијерни снимак овог дела који је дискографска кућа БИС објавила 6. октобра ове године.

У другом делу емисије слушаћете Сонату број 2 за хармонику,у интерпретацији Марјут Тинкинен, на чију иницијативу је настало дело 1990. године. У Другој сонати Ахо је покушао да истражи свет звучних боја хармонике. Технички захтеви су високи и подразумевају велику умешност и суверено владање инструментом. У погледу садржаја, био је инспирисан птичјом песмом, али не неком специфичном, већ више у пренесеном смислу као апстрактно цвркутање маште и сна.

Уредница емисије Марија Вуковић