Оперски свет Жан-Франсоа Мармонтела

Од средине шездесетих година 18. века, Мармонтел се окренуо жанру француске комичне опере, а своје први остварење писао је управо у сарадњи са Шарл-Симоном Фаваром, драматургом који је у овом периоду у великој мери био заслужан за модерно обликовање жанра. Опера-комик, са јасном поделом на музичке нумере праћене говорним дијалозима, омогућила је Мармонтелу да реализује склоност према италијанском музичком стилу. Од 1768. године композитор Андре Гретри био је примарни сарадник Мармонтела у свету опере, а њихово прво дело, Хурон, рађено према Волтеровом предлошку, доживело је велики успех којим је Гретри постао етаблирани композитор на париској оперској сцени. Друга опера Мармонтела и Гретрија, Лусил, била је Мармонтелово оригинално литерарно дело, засновано делимично на једној од његових „поучних прича”, а премијерно је изведена наредне, 1769. године. Заплет се заснива на открићу да је девојка Лусил, заручница наследника имућне грађанске породице, замењена у колевци и да је сиромашног порекла.

Сарадња Гретрија и Мармонтела изнедрила је укупно седам опера, у периоду од 1768. до 1775. године, махом у жанру опере-комик. Редак изузетак била је озбиљна опера, херојска опера-балет Кефал и Прокрида, или Брачна љубав, из 1773. године, који је Мармонтел писао на основу Овидијевог предлошка. Релативни несупех ове опере да придобије симпатије париске публике, сматра се једним од главних разлога за прекид сарадње Гретрија и Мармонтела, посебно имајући у виду да су критичари у својом оштрим судовима, и даље невољни да прихвате увођење италијанског стила у озбиљну француску оперу, пре свега критиковали Мармонтелов поетски допринос. Заплет опере заснива се на ривалству нимфе Прокриде и богиње Ауроре, у борби за љубав смртника, ловца Кефала.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић