Уметност интерпретације – Валериј Гергијев

Рођен у Москви, у породици из Осетије, Гергијев је детињство провео у Владикавказу, у Северној Осетији где је и почео да учи музику. Студије је завршио у класи Иље Мусина на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу 1977, а већ наредне године постао је асистент Јурија Темирканова, главног диригента тадашње Опере Киров, односно данашњег Мариинског театра. Каријера Валерија Геријева остала је нераскидиво везана за ову оперску и балетску кућу, у којој је 1988. постао најпре главни диригент, те уметнички директор, а којом и данас непркосноновено руководи. Са отварањем Совјетског Савеза крајем осамдесетих година прошлог века, Гергијев је почео да стиче углед и на Западу, па је почео најпре да наступа као гостујући диригент значајних европских оркестара и оперских кућа, да би потом 2005. године стао на чело Лондонског сифмонијског оркестра, а 2015. и Минхенске филхармоније. Током последње две деценије, Гергијев је наступао готово са свим великим светским оркестрима и на сценама најзначајних оперских кућа, али је до велике промене дошло прошле године, када је након сукоба у Украјини и Гергијевог одбијања да осуди акције руских власти, у потпуности замрла његова активност ван граница Русије.

Гергијев се у својој дискографији пре свега усмерио ка делима руских аутора, бележећи оперска и симфонијска остварења Глинке, Чајковског, Бородина, Римског-Корсакова, Прокофјева, Шостаковича, Стравинског, Мусоргског и Шчедрина. Поред ових аутора, значајни су и његови записи комплетних сифмонија Густава Малера, као и дела Дебисија, Берлиоза, Листа, Брамса и других.

Диригентска техника овог уметника је интересантна, јер не користи штап, већ диригује рукама, које се не крећу у ритму, већ више трепере, пратећи карактер музике. Према сведочанствима музичара, током проба, Гергијев настоји да добије звук који жели, а све детаље препушта инспирацији током самог концерта. Однос са музичарима је такође занимљив – истовремено и одлучан и демократичан. Он тако наводи „И ја сам музичар, као што су и они. Ми смо једнаки, али се ја налазим у центру”, али и додаје „демократија није добра када је реч о музици – не можете гласати за исправну динамику и темпо”.

Као музички и уметнички директор најзначајније оперске куће у Русији, Гергијев је утицао на каријере бројних уметника. Ипак, можда и пресудни значај имао је на развој једне од највећих звезда светске оперске сцене, Ане Нетребко. Гергијев је препознао њен таленат када је имала само 22 године, доводећи је на сцену као Сузану у Моцартовој Фигаровој женидби. Од тада, започела је њихова блиска сарадња, а Гергијев је имао посебно велики утицај на њен избор улога и постепено проширивање репертоара ове диве.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић