Композитор месеца – Сергеј Рахмањинов

Рахмањинов је током живота веома ретко коментарисао политичку ситуацију у својој родној земљи, али је јануара 1931. написао чланак за Њујорк Тајмс, оштро критикујући совјетски режим. Ово је изазвало бурне реакције у Москви, те су његова дела одмах забрањена за извођење и истраживање. У том периоду написао је своје последње клавирско остварење – Варијације на Корелијеву тему. У ових двадесет варијација, које заправо нису засноване на Корелијевој теми, већ на мелодији La Follia коју је Корели искористио у једној од својих соната, клавирске текстуре изграђене су на хроматским хармонијама и бритким ритмовима.

Четврту деценију 20. века, овај руски композитор проводио је у својој вили Сенар, на обали луцернског језера. Премда су га сматрали космополитом у годинама проведеним у егзилу, он је у суштини остао доследна руској традицији: руски је остао његов главни језик, а у Швајцарској, као и у Њујорку, породица је поштовала руске обичаје, дружили се углавном са Русима и запошљавали руске држављане. У том периоду настали су Рапсодија на Паганинијеву тему, као и Трећа симфонија овог аутора.

Године 1940. Рахмањинов је написао своје последње дело – оркестарску свиту Симфонијски плесови опус 45, једну од најрепрезентативнијих композиција његовог позног стила. У њој је композитор још једном показао интересовање ка специфичним тонским бојама, што је нарочито изражено кроз употребу алт саксофона као солистичког инструмента, богатим хармонијама и живахним ритмовима.

Већ у лето 1939. године, док се у Европи захуктавао рат, Рахмањинов је одлучио да се са породицом врати у Сједињене Америчке Државе. Био је и даље концертно активан, али је одлучио да ће сезона 1942–43. бити последња у његовој каријери. Почетком 1943. његово здравље је било озбиљно нарушено, и преминуо је 28. марта у Лос Анђелесу, а сахрањен је у Њујорку.

Ауторка Јелена Дамјановић