Музеј звука – Дела Вилијама Берда

Музичар којег су савременици звали „оцем британске музике” био је један од највећих ренесансних композитора у овој земљи, а што је посебно значајно за његово стваралаштво, и убеђени католик. У време када се преовлађујућа црквена догма изнова мењала са доласком на власт сваког од три тјудорска монарха, наследника Хенрија VIII, Берд је остао непоколебљив у својој вери, успевајући да задржи углед и позицију члана Краљевске капеле, чак и за време владавине Елизабете I. У то доба, многи угледни људи су губили главе због тајног практиковања католичког обреда, што није спречило Вилијама Берда да штампа музичка дела за овакве службе, додуше анонимно. Деведесетих година 16. века преселио се из Лондона у Есекс, како би био ближе Сер Џону Питеру који је био његов велики заштитик и покровитељ, где је наставио да компонује музику за католичке литургије.

У овим делима, приметан је нов однос према тексту, а Бердов омиљени поступак јесте наглашавање појединих речи или фраза, помоћу којих пружа могућност слушаоцу да тумачи њихов значај и значење. На почетку емисије слушаћете Бердову Мису за пет гласова, у којој се појављује и став Кирије, који је овај аутор први увео у стандардни мисни ординаријум у Енглеској, за који је карактеристичан изостанак овог уводног дела.

Потом ће уследити Бердов мотет Emendemus in melius – његово рано ремек-дело које је штампано као прва композиција младог аутора у збирци Cantiones sacrae коју је објавио заједно са својим учитељем Томасом Талисом. У наставку ћете чути молитву Ave Maria и химну Christe qui lux es, две композиције у којма Берд демонстрира своју изванредну способност стварања адекватног музичког окружеја латинских стихова – од сведене, побожне атмосфере у молитви Богородици, до готово хипнотишућег расположења у последњој молитви која се пева пред починак.

Емисију посвећену једном од најзначајнијих енглеских ренесансних мајстора, наставићемо са Бердових Седам покајничких псалма, објављених у збирци „Песме различите природе” 1589. године. У питању су дела написана на енглеском језику, у којима се спаја смирен стил релативно једноставне трогласне стуктуре погодне за кућно извођење, са дубоким религиозним текстом.

На крају ћете чути и Бердову медитацију на стихове 50. Псалма, Infelix ego. Овај монументални мотет написан је на стихове Ђиролама Савонароле и представља једну од Бердових најуспешнијих композиција и истинско ремек-дело музике 16. века. Овај текст су поред Берда користили и Адријан Виларт, Чипријано де Роре и Орландо ди Ласо, али се дело енглеског аутора истиче по свом дубоком емоционалном набоју и снази. Компоновано је у тренутку када је Берд могао да се поистовети са речима доминиканског фратра, написаним у тамници, у очекивању смакнућа, због тога што је следио срце и пут „праве вере”. У Енглеској тог доба, Берд се такође осећао „одсеченим” од своје католичке цркве, док је посматрао како се његови сународници прогањају због религијских уверења, која су тада, још увек, била доминантна међу већином становништа.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић