Читај ми!

Радијско предавање Трећег програма

Александар Бошковић: Шта нас Сванте Пебо може научити о пореклу и суштини људи?

У петак, 20. јануара, можете пратити радијско предавање Александра Бошковића које ћемо уживо преносити из Студија 2 Радио Београда.

Шведски генетичар Сванте Пебо (Svante Pääbo), добитник прошлогодишње Нобелове награде за медицину, значајно је утицао на начин на који промишљамо живот и интеракције наших далеких предака. Неки од пројеката у којима је учествовао у оквиру Макс Планк Института за еволуциону антропологију у Лајпцигу у великој мери су утицали и на схватања Александра Бошковића (који је и сам годинама уназад интензивно сарађивао са, практично, суседним Макс Планк институтом за социјалну антропологију у Халеу), о интеракцијама хоминина у доба када су се формирали неки од наших основних културних и социјалних облика понашања. Ово предавање је прилика да се укаже на неке од тих додирних тачака, као и на могућности заснивања једне холистичке антропологије, која би се бавила људским бићима у свим њиховим аспектима.

Полазећи од тога како су наши преци еволуирали, предавање нуди и одговоре на питање због чега је, од више врста хоминина који су насељавали нашу планету пре нешто мање од пола милиона година, само Homo sapiens опстао, и због чега смо, укупно гледајући, успешни као врста. Неки одговори на ово питање можда ће деловати изненађујуће, али у сваком случају отварају простор за нови и другачији поглед на кључно питање: шта је то што нас чини људима?

Александар Бошковић је научни саветник у Археолошком институту у Београду. Био је редовни професор антропологије на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, као и гостујући професор антропологије на Факултету примјењене науке Универзитета Доња Горица (Црна Гора). Члан је ("Fellow") Краљевског антрополошког института (RAI), a od 2016. и уредник серије Anthropology's Ancestors код издавача Berghahn Books. Магистрирао је антропологију на Тулејн универзитету (New Orleans, САД) 1993, а докторирао социјалну антропологију на Универзитету Сент Ендрјус (Шкотска, Велика Британија), 1996. Постдокторске студије је завршио на Универзитету Витватерсранд (Јоханeсбург, Јужна Африка), 2003.

Осим универзитета Сент Ендрјус и Витватерсранд, Бошковић је предавао и на Факултету за друштвене науке (ФДВ) Универзитета у Љубљани (2000-2015), Универзитету у Бразилији (Бразил), 1999-2001, као и на Роудс универзитету (Grahamstown, Јужна Африка), 2003-2006. Од 2003. до 2019. радио је у Институту друштвених наука у Београду, где је (2009-2018.) руководио Центром за политикошка истраживања и јавно мнење. Аутор је или приређивач деветнаест књига, међу којима су William Robertson Smith (New York, 2021), Антропологија - од каменог доба до компјутера (Београд, 2021) и African Political Systems Revisited (приредио са Гинтером Шлеом; Oxfrod i New York, 2022).

Уредници: Оливера Нушић и Предраг Шарчевић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње