понедељак, 10. окт 2022, 20:02
Студије и огледи
Бојан Јовановић: Митска аура смрти. Вампир као метафора
У емисији Студије и огледи, од 10. до 14. октобра, можете слушати текст Бојана Јовановића „Митска аура смрти”. У првој емисији овог циклуса прочитаћемо одељак „Вампир као метафора” из овог Јовановићевог текста.
У својим антрополошким истраживањима обједињеним под насловом Митска аура смрти, Бојан Јовановић разматра феномене демонизације и сакрализације у контексту примарног људског страха, то јест страха од смрти, који посебно долази до изражаја у кризним ситуацијама различите врсте. Сходно томе, аутор ће се кроз бројне примере у нашој писаној и усменој традицији бавити представама вампира, вештица и светица, као и темом косовског мита и оживљавања паганства, како би пружио етно-антрополошко, али и социо-психолошко објашњење ових појава.
У одељку „Вампир као метафора" Бојан Јовановић пише: „У време кризе и отвореног питања опстанка, колектив је интензивирани осећај греха пројектовао у демонизованог покојника, који постаје узрочник актуелних тешкоћа и зла. Демон, према митском обрасцу, може бити живи члан заједнице у виду вештице, али и покојник. Узроци тренутних невоља колектива везују се за злонамерност покојника, који постаје жртвени јарац, чије би обредно елиминисање требало да уклони препознат узрок зла. У том смислу, вампир као демонизован покојник представља и својеврсну метафору за непознате узроке невоља којима су чланови његове заједнице изложени... Институционализовање ритуала, попут магијског чина, утиче на обнављање појава против којих се врши. Реакција одређује и тип мишљења које се напаја обредом. Будући да се на претпостављено зло, дефинисано као последица демонске активности покојника, одговара поступком радикалног зла - његовим убијањем, круг зла се не затвара. Окупљени да ископају, прободу и спале вампира, чланови заједнице се разилазе привремено умирени, али трајно угрожени од нових демонизованих покојника. Одговор на питање смрти, постављено митско-обредним комплексом вампира, показује се битним и за смисао живота колектива. Сама чињеница смрти није довољна да би се као таква прихватила, јер попут свих других факата подлеже искушењу фикционализације којом се исказује њено оспоравање. У неповољним животним околностима, стање кризе се настоји превазићи демонизацијом покојника који се проглашава узрочником актуелних невоља и због тога се обредно убија. Тим обредом његовог усмрћивања, колектив се уверава да је он коначно мртав. У контексту самоуверавања у реалност факта, покојник фактички постаје заиста мртав, а његово оживљавање имало је социјалну и психолошку функцију произвођења потребног узрочника актуелних невоља и његово обредно уклањање".
У сутрашњој емисији овог циклуса можете слушати одељак „Вештица и светица" из овог Јовановићевог текста.
Читала
је
Душица
Мијатовић.
Уредници
циклуса
Тања
Мијовић
и
Предраг
Шарчевић.
Коментари