Читај ми!

Студије и огледи

Бојан Јовановић: Митска аура смрти. Вампир као метафора

У емисији Студије и огледи, од 10. до 14. октобра, можете слушати текст Бојана Јовановића „Митска аура смрти”. У првој емисији овог циклуса прочитаћемо одељак „Вампир као метафора” из овог Јовановићевог текста.

У својим антрополошким истраживањима обједињеним под насловом Митска аура смрти, Бојан Јовановић разматра феномене демонизације и сакрализације у контексту примарног људског страха, то јест страха од смрти, који посебно долази до изражаја у кризним ситуацијама различите врсте. Сходно томе, аутор ће се кроз бројне примере у нашој писаној и усменој традицији бавити представама вампира, вештица и светица, као и темом косовског мита и оживљавања паганства, како би пружио етно-антрополошко, али и социо-психолошко објашњење ових појава.

У одељку „Вампир као метафора" Бојан Јовановић пише: „У време кризе и отвореног питања опстанка, колектив је интензивирани осећај греха пројектовао у демонизованог покојника, који постаје узрочник актуелних тешкоћа и зла. Демон, према митском обрасцу, може бити живи члан заједнице у виду вештице, али и покојник. Узроци тренутних невоља колектива везују се за злонамерност покојника, који постаје жртвени јарац, чије би обредно елиминисање требало да уклони препознат узрок зла. У том смислу, вампир као демонизован покојник представља и својеврсну метафору за непознате узроке невоља којима су чланови његове заједнице изложени... Институционализовање ритуала, попут магијског чина, утиче на обнављање појава против којих се врши. Реакција одређује и тип мишљења које се напаја обредом. Будући да се на претпостављено зло, дефинисано као последица демонске активности покојника, одговара поступком радикалног зла - његовим убијањем, круг зла се не затвара. Окупљени да ископају, прободу и спале вампира, чланови заједнице се разилазе привремено умирени, али трајно угрожени од нових демонизованих покојника. Одговор на питање смрти, постављено митско-обредним комплексом вампира, показује се битним и за смисао живота колектива. Сама чињеница смрти није довољна да би се као таква прихватила, јер попут свих других факата подлеже искушењу фикционализације којом се исказује њено оспоравање. У неповољним животним околностима, стање кризе се настоји превазићи демонизацијом покојника који се проглашава узрочником актуелних невоља и због тога се обредно убија. Тим обредом његовог усмрћивања, колектив се уверава да је он коначно мртав. У контексту самоуверавања у реалност факта, покојник фактички постаје заиста мртав, а његово оживљавање имало је социјалну и психолошку функцију произвођења потребног узрочника актуелних невоља и његово обредно уклањање".

У сутрашњој емисији овог циклуса можете слушати одељак „Вештица и светица" из овог Јовановићевог текста.

Читала је Душица Мијатовић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.



Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње