Франческа Роланди: Утицај италијанске популарне културе у Југославији

Утицај популарне италијанске културе у Југославији сврстава се у мрежу утицаја који су повезивали Сједињене Државе, Западну Европу, Италију, Југославију и земље Источне Европе. У периоду (1955–1965) који је предмет проучавања италијанске теоретичарке Франческе Роланди, Италија је, попут других европских земаља, била под снажним америчким утицајем, који се највише ширио преко музике и филма. „Италијански сан" који је у Југославију стизао исто тако преко музике, телевизије, или пак директним контактом, представљао је ревидирану адаптацију америчког сна. Из Италије у Југославију нису продрли само културни производи, већ и друштвени феномени, трендови и моде пореклом из Сједињених Држава који до тада још увек нису наишли на неки канал погодан за директан утицај.

У том смислу, ауторка сматра да се Италија може посматрати као филтер преко којег су културни производи пореклом са Запада стизали у Југославију. Крајњи резултат таквог процеса био је један прихватљив културни производ, чак и у очима власти пограничне социјалистичке земље, каква је била Југославија, који је на тај начин неометано могао да пређе границу, да би потом, уколико је то било неопходно, био додатно измењен. Уместо крајње супротстављених погледа на свет, и руководство и публика препознавали су се у умереној трци за потрошњом, у рок музичарима који се нису бунили против својих родитеља, у модернизацији која је наступила с доласком италијанских производа, бурној, али без жестоких потреса.

Посматрајући, дакле, ланац утицаја који је западни блок спајао са источним, постаје очигледно да је и Југославија вршила сличну улогу филтера у односу на пограничне социјалистичке републике. Свесна „меке моћи" коју је њена слика отворености спроводила у иностранству, Југославија је промовисала ширење сопствених културних производа по источном блоку, обликованих у складу са западним трендовима. Филмови, свет музике, телевизијска продукција и југословенски модни креатори, нису тек једноставно пресађивали стране обрасце у своју земљу, већ су их превасходно учинили прихватљивим за локалну публику, прекројивши их унутар другачијег контекста, у појединим случајевима изгладивши оне елементе који су деловали туђе или проблематично, или поново „преговарајући" између њих и оних вредности које су биле доминантне.

Књига ће ускоро бити објављена у издању Геопоетике.

Текст су превеле Ивана Симић Ћорлука и Марија Чојбашић.
Чита Душица Мијатовић.
Уреднице Оливера Гаврић и Оливера Нушић.