Жене у музици

Рођена 24. новембра 1852. године у месту Гриксбо округа Даларна који се налази у западном делу Шведске, Хелена Матилда Мунктел потицала је из богате индустријске породице која је посебну наклоност неговала према уметности. Мајка Аугуста водила је уметнички салон који су посећивали еминентни музичари, а била је и покровитељка младим инструменталистима; отац, успешан музичар-аматер, руководио је уметничким друштвом, док је њена сестра Ема Јозефа Спаре у историји уметности остала упамћена као истакнута сликарка која се школовала у Стокхолму, Диселдорфу, Риму и Паризу, а чија остварења су и данас део сталне поставке Националног музеја шведске престонице.

Хелена Мунктел је музичко образовање започела на Конзерваторијуму у Стокхолму, у класама Конрада Нордквиста и Јохана Линдегрена, а затим је часове певања, клавира, компоновања, контрапункта и оркестрације похађала приватно, радећи са престижним педагозима тог доба попут Лудвига Нормана, једног од најзначајнијих шведских симфоничара деветнаестог века, и Јозефа Дентеа, виолинисте, композитора и диригента, једног од чланова шведске Краљевске музичке академије. Године 1877. започела је студијско путовање по Европи, боравећи прво у Бечу, где је похађала часове код Јулиуса Епштајна, хрватског пијанисте и композитора јеврејског порекла који је радио при Конзерваторијуму у овом граду. Потом је боравила у Италији и Швајцарској, а 1879. године дошла је у Париз, где је приређивала клавирске реситале, а, како истичу извори, приликом извођења соло песама често је на концертима пратила себе на клавиру. Салонски комади које је писала у периоду боравка у француској престоници показују њено завидно владање музичком формом, истанчан укус према детаљима, као и изузетно познавање техничких карактеристика самог инструмента.

По повратку у Стокхолм 1885. године Хелена Мунктел је имала дебитантски концерт на којем се представила као композиторка, пијанисткиња и певачица, а критичари су њен јединствен музички језик и начин музицирања означили као довитљив спој шведског и француског стила који је обојен „младалачким, шармантним и, на моменте, сањивим тоновима". У дворани Краљевске опере у Стокхолму 1889. године премијерно је изведена њена једночина комична опера У Фиренци, чију је оркестрацију обликовала заједно са својим професором Јозефом Дентеом. Управо је ово дело увело Хелену Мунктел у ред истакнутих шведских композиторки, о чијем је узлету писала и француска штампа.

Након успеха који је побрала својом опером у Шведској, вратила се у Париз у жељи да умеће компоновања подигне на виши ниво. Усавршавала се код Бенжамена Годара, и том приликом је свој композиторки фокус преусмерила са соло песама, хорских и клавирских дела на оркестарска остварења која ће временом постати и најизвођеније композиције њеног опуса. Француски композитор и педагог Венсан Д‘енди, који је у том периоду био једна од водећих личности париског музичког живота, а у чијој су класи на Конзерваторијуму били Албер Мањар, Артур Хонегер, Даријус Мијо, Ерик Сати и Кол Портер, био је задивиљен делима Хелене Мунктел, те је пожелео да јој пружи подршку и усмери је у даљем развоју њене композиторске каријере. Наиме, од 1892. године Хелена Мунктел је похађала приватне часове компоновања код Д‘ендија, а потом се 1894. уписала на тада новоосновани париски приватни Конзерваторијум - Schola Cantorum. Управо су деведесете године XIX века биле најпродуктивнији период у стваралаштву Хелене Мунктел, о чему сведочи и податак да су њена остварења била на репертоарима концертних дворана у Француској и Шведској. Из биографије се посебно издваја и њено чланство у француском Удружењу композитора, којем је приступила у овом периоду.

Иако су остварења Хелене Мунктел бацила ново светло на шведску уметничку музику кроз употребу смелих тонова инспирисаних француском музиком и хармонијама конципираним у слободном стилу, она је у делима користила и елементе скандинавске традиционалне музике, а поред оркестарских, клавирских, хорских композиција, опере и соло песама, 1911. године компоновала је и кантату поводом отварања Шведске цркве у Лондону. Године 1915. постала је чланица шведске Краљевске музичке академије, а 1918. је била један од оснивача Удружења композитора ове земље. Преминула је у Стокхолму 10. септембра 1919. године.

Уредница: Ирина Максимовић Шашић