Читај ми!

Студије и огледи

Патриша Овенс: Спасавање голог живота

Утицајни италијански филозоф Ђорђо Агамбен истиче „фигуру избеглице” као кључну фигуру симболичке репрезентације савремене друштвене и политичке реалности. Шта је то тако посебно у „фигури избеглице” и зашто Агамбен полази управо од ње, пита се Патриша Овенс у чланку „Спасавање ’голог живота’: против Агамбеновог схватања избеглица”, у којем критички процењује Агамбенове тврдње о значају избеглица за међународну политичку мисао.

Ауторка наводи четири кључна разлога за Агамбенов избор. Као прво, једна једина „фигура избеглице” дубље од других категорија разоткрива фикцију националног суверенитета и свих пратећих правних и политичких категорија; друго, избеглица се може представити као „парадигматично место” и жртва савремених техника „управљаштва” (gouvernementalité), у Фукоовом смислу, тј. организованих пракси које се користе за производњу и бригу о или доминацију над индивидуалним субјектима; треће, и најоригиналније, Агамбен тврди да се избеглице могу посматрати као темељни биополитички субјекти који се могу надзирати и којима се може управљати у перманентном „ванредном стању”, изван уобичајеног правног оквира, у избегличким логорима, где су људска бића, попут животиња, сведена на „голи живот” без политичке слободе; коначно, Агамбен сугерише да се потпуним разумевањем значаја избеглица можемо суочити с новим моделима политичке припадности, као и са границама и могућностима политичке заједнице у будућности, када ће избеглице остати „можда једина замислива фигура”. 

Патриша Овенс сматра да Агамбенова „фигура избеглице” није довољно добра и да ова конструкција одлази предалеко при свођењу избеглица на ниво „голог живота”. Насупрот Агамбену, она следи схватања Хане Арент и тврди да је описана „апстрактна огољеност” људских бића политички ирелевантна, указујући на кључни значај способности да се креира јавни домен који би се заснивао на истинској разлици између природе и политичке вештине, између људског живота и политичког света. Ову тезу ауторка илуструје позивајући се на пример озлоглашеног случаја из аустралијског логора Вумера, где је почетком 2002. године преко шездесет избеглица зашило своја уста у знак протеста против произвољног и продуженог задржавања у логору.

Текст Патрише Овенс, преузет из четвртог броја часописа International Relations за 2009. годину, превела је с енглеског Ивана Вујановић.

Спикерска интерпретација текста: Душица Мијатовић
Уредник: Предраг Шарчевић



Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње